Фудбалери жртве

Пљачкаш наоружан пиштољем пресрео је фудбалера Палерма Абела Ернандеса по завршетку тренинга док се фудбалер налазио у друштву девојке.

Ернандес је после тренинга са девојком кренуо ка аутомобилу, када им је пришао мушкарац у двадесетим годинама наоружан пиштољем, затраживши од фубалера да му преда све драгоцености.

Разбојник је Уругвајцу отео ручни сат, док је од престрашене девојке узео минђуше.

Ернандес је одмах после овог препада, видно потресен, позвао полицију.

Многи би ово отписали као изолован инцидент, нешто што се дешава свима и свугде па нема разлога ни да спортисти буду изузети. Али да ли је тако?

Број случајева у којима суспортисти, а пре свега фудбалери, жртве злочина одавно је превазишао маргинални број и сада се већ прича о социолошком феномену. Овде, наравно, није реч о манипулацијама приликом трансфера, умешаности организованог криминала у животе играча или разним аферама са клађењем који одавно заокупљују медије у свету, а од недавно и код нас.

Вероватно најпознатији пример јесте убиство Андреса Ескобара.Колумбијски репрезентативац убијен је док је вечерао у ресторану хицима из ватреног оружја након што је постигао аутогол који је био пресудан у елиминацији Колумбије на Светском првенству 1994. године.

Роберто Карлос је опљачкан док је био заглављен у саобраћају у Бело Хоризонтеу. Маскирани пљачкаши су, наоружани такође ватреним оружјем, отели фудбалеру све драгоценисти које је у том тренутку имао код себе. Не чуди, дакле, одлука Карлоса да, након најновијих претњи које је добијао, „побегне" у далеку Русију.

Робињова мајка, док је овај још увек играо за Сантос, је отета са једне журке и држана је као талац 40 дана да би на крају ипак била пуштена неповређена.

Вилсон Паласиос, фубалер Тотенхема и селекције Хондураса, имао је сличан случај али са другачијим исходом. Његовог млађег брата су отели петорица наоружаних мушкараца у октобру 2007. године и иако је откуп плаћен он је пронађен мртав у мају 2009. године. Успех са којим Паласиос игра у најјачој лиги на свету сигурно је још импресивнији када се има у виду једна оваква породична трагедија.

Можда је и најозлоглашенији случај из 2009. године када су десеторица фудбалера једног аматерског клуба из Колумбије нађена мртва и то две недеље након што су отети са венецуеланске стране границе. Оно што овај злочин чини још страшнијим је и чињеница да су тела нађена раштркана свуда по западној територији Венецуеле.

Након многобројних инцидената, који иду од пљачки и отмица па све до хладнокрвних убистава, које фудбалери већ годинама доживљавају на територији Јужне Америке, чини се да ситуација није ништа боља ни на Старом континенту.

Љубитељи фудбала сигурно памте случај од пре неколико година када су фудбалери Ливерпула били на мети пљачкаша који су, по правилу за време утакмица клуба са „Енфилда", упадали у њихове домове и односили драгоцености.

На потпуно другом крају Европе, у Грузији, отет је а пар година након тога је и пронађен мртав рођени брат Кахе Каладзеа, фудбалера Ђенове и капитена своје селекције.

Патрик Вијера може да се похвали да је био жртва „холивудске" пљачке. Вијера и његова супруга су прво омамљени гасом кроз вентилациони отвор у њиховој вили у Кану а затим су лопови узели сав накит а и одвезли су и Вијерин мерцедес.

У остатку света тренд је још алармантнији. Обафеми Мартинс је, у време док је наступао на Острву, био упуцан док је боравио у родној Нигерији. Иако већих последица по здравље фудбалера није било, траума коју је овај догађај изазвао је толика да Мартинс и даље одбија да се врати у домовину без заштите телохранитеља.

Мамади Сидибе, у то време фудбалер Стоука, је пребијен и избоден ножен у нападу руље навијача Тогоа након пораза те селекције од Малија за који је фудбалер наступао.

Старији брат Џозефа Јоба отет је у Нигерији и држан је као талац скоро две недеље да би на крају ипак био пуштен. Он је отет са још двојицом својих пријатеља али је само он задржан управо због везе са познатим фудбалером.

Ово, наравно, представља само кратки сиже јер тачан број случајева је неупоредиво већи. Због динамике којом се злочини дешавају тешко их је и тачно пратити али оно у чему се сви експерти слажу је да овај тренд „фудбалских" злочина у константном порасту.

Фудбалери, што због статуса у друштву што због новца који најчешће тај статус прати, представљају очигледан „плен" најразличитијим криминалним групама и можда није прерано да се прича о начину на који би се елитни спортисти заштитили.