Партизан је прележао заушке, може ли да избегне богиње у Шкотској

У два меча против највећег изненађења првенства Украјине претходне сезоне, Партизанова мрежа је остала нетакнута. Са друге стране, чак шест голова постигли су изабраници Срђана Благојевића, што упућује на закључак о рутинском проласку даље.

Није међутим све било тако црно-бело. Промашили су фудбалери Олександрије велики број изгледних прилика у првом дуелу, а у јунака је тада израстао резервни голман Милош Крунић, који је у неколико наврата спасио свој клуб.

Све што је дошло на наплату против АЕК-а, избегнуто је тада у Пољској, али је очигледно било да млади тим Партизана мора много да напредује, нарочито у тактичком погледу.

Како нису имали обавеза у Суперлиги током викенда, могли су да се посвете припреми реванша у ком су се многи играчи по први пут нашли у ситуацији да бране вођство за пролаз даље.

И није то изгледало бајно у првих неколико минута. Понављале су се грешке приликом постављања, комуникација између везног реда и одбране није постојала, а било је и додавања која не би смела да буду виђена на професионалном нивоу.

Дешавало се често да превише играча буде на истом месту, због чега тренери чупају косу на тренинзима када се увежбава чување лопте. 

Претерано залетање и непостојећа корекција умало су Партизан коштали и рано примљеног гола, али је хук са трибина померио ударац Алвине таман толико да не заврши у мрежи.

Питање је како би се меч завршио да је Олександрија тада повела или да Бехитраче није добио незаслужени црвени картон само који минут касније. На срећу, црно-бели не морају да сазнају одговор.

Први гол Милошевића донео је огромно олакшање домаћину, чији играчи се још увек навикавају на све изазове професионалног фудбала и сасвим је нормално да постоје осцилације у игри. Предаја Олександрије је зато значајно допринела уигравању и подизању самопоуздања.

Дечје болести, чији симптоми су били најизраженији против АЕК-а, нису у потпуности излечене ни против украјинског вицешампиона. Јасно је пак да ће сваки наредни изазов бити тежи од претходног и да ће цена грешака расти.

Нарочито је важно да Благојевић, колико год је у могућности, затегне веома лабаву одбрану, коју су срећа и голмани чували до сада.

Дуели са Хибернијаном су веома близу, те је времена за промене мало, нарочито када су у питању ствари које долазе са годинама. Уздати се у срећу, међутим, никада није паметно.