Ламин Јамал – принц фудбала и његова палата срама

Сада већ контроверзни Јамал последњих неколико месеци због свог "несташног" живота пречесто доспева у жижу друштвених мрежа – оне деле информације које остали медији понекад избегавају.

Принц фудбала, не обазирући се на своје поступке и реакције друштва, полако зида палату срама, која је из дана у дан све већа.

Глумица филмова за одрасле Клаудија Бавел пре месец дана у шпанској ријалити емисији читала је преписку са младим фудбалером који је наводно очајнички желео да је угости.

ЈАМАЛ: Дођи код мене, имам грејање.
БАВЕЛ: Зар не мислиш да би то било превише јер сам 11 година старија од тебе?
ЈАМАЛ: Не, савршено је!
БАВЕЛ: Ако ме ухапсе, ти ме вадиш из затвора, ха-ха-ха.
ЈАМАЛ: Не, дајем ти реч, хајде прекини са глупостима и не размишљај о годинама... 

Под притиском јавности, фудбалер је потом изјавио да се међу њима није ништа догодило и да је одбио Бавелову, али му је она брзо одговорила.

"Он тврди да живи са својом мајком, док у стварности живи сам. Тврди да ме је одбио, иако је он тај који је тражио мој контакт и инсистирао на сусрету. Пориче да смо се видели, иако смо се срели на неколико друштвених догађаја", написала је на Инстаграму.

Нови "офсајд" Јамала

Тек што су се ствари са Бавеловом смириле, ето новог друштвеног офсајда у којем се осамнаестогодишњак нашао.

Јамал је на својој прослави пунолетства ангажовао особе патуљастог раста као конобаре и затражио присуство младих девојака које су биране на основу величине груди.

"Позвана сам да присуствујем рођенданској забави Ламина Јамала. Нудили су између 10.000 и 20.000 евра да дођемо, али нисам знала шта се тачно очекује од нас. Тражили су плавуше са врло специфичним димензијама груди. Није нам било дозвољено да носимо телефоне", изјавила је Клаудија Калво, шпанска манекенка.

Коришћење мобилних телефона било је дозвољено појединим гостима, док су осталима били одузимани на уласку на журку.

Слављеник је био обучен у бело, носио је скиптар. Иако је желео да изгледа моћно, подсећао је на јефтину верзију Марлона Бранда у Кополином "Куму".

Његова слављеничка торта била је ни мање ни више него у знацима новца, покер жетона за клађење, оружја и промискуитетних жена.

За неке обичан тинејџерски несташлук и жеља за забавом после напорне сезоне, за друге озбиљан друштвени проблем –  дискриминација и сексизам у свету у којем су главне крилатице о једнакости, поштовању и фер-плеју.

Слава и успеси као штит од одговорности – два битна питања

Спортисти – посебно они који успех доживе врло млади – често одрастају у паралелној стварности. У њој, аплаузи замењују критику, а новац, популарност и маркетиншка вредност нуде илузију да закони за њих не важе.

Млади фудбалер био је један од кључних играча Шпаније на Европском првенству 2024. године. Са тек 16 година постизао је голове, делио асистенције и поигравао се лоптом са доста искуснијим и старијим играчима.

Импресивно је када све то у свету одраслих уради тинејџер. Управо та чињеница поставља прво питање: Да ли ће се њему толерисати оно што се другима не би опростило?

Закон у Шпанији јасно забрањује да се особе са инвалидитетом користе у контексту који их понижава или своди на "забаву".

Организације за људска права одмах су реаговале, тврдећи да је понашање младог фудбалера "неприхватљиво, дискриминишуће и понижавајуће".

Клуб и савез се још нису огласили, као ни институције, што додатно појачава питање: Да ли му се гледа кроз прсте јер је користан са лоптом и у промотивне сврхе?

Изговори и младост као оправдање

Један од најчешћих покушаја релативизације и оправдања поступака је фраза: "Он је млад, има право да греши.“

Управо то могло је да се види у коментарима објава на друштвеним мрежама: помало забрињавајуће је да су такви прикупили највише лајкова као вид потврде и одобравања.

Ламин је мултимилионер, тинејџер који се брзо обогатио и управо због тога постао је узор милионима адолесцената – друштвеној групи која је најпроблематичнија јер углавном није свесна својих поступака.

Ако му се прогледа кроз прсте, стање које је до тада било жеља за кратким бунтом према родитељима или друштву постаје опасно и хронично.

Прави шампиони нису они који само побеђују – већ они који носе одговорност и када светла рефлектора утихну.

Док се поједини спортисти попут Зверева боре са усамљеношћу и емотивном празнином, има и оних који још нису свесни својих дела.

Слава не даје снагу, а трчање за лоптом мир. Понекад откривају људске слабости – код Јамала кроз непромишљеност, а код Зверева кроз тишину и празнину. Врхунски спортски резултати не гарантују ни зрелост ни човечност, али ни преко потребни унутрашњи мир.