Хрватски медији после испадања из ЛН: Модрић и Перишић у годинама, Далић не познаје млађе играче "у душу"

"Ватрени" под вођством Златка Далића са клупе су после предности од 2:0 стечене у Сплиту поражени од финалисте Мундијала у Катару на Националном стадиону Француске после извођења једанаестераца. Учешће у Лиги нација је за њих завршено, а тај резултат је покренуо нека питања о којима се баве хрватски медији.

Најтемељније се последицама елиминације бавио Јутарњи лист са неколико текстова и различитих углова. У коментару самог меча са насловом " 'Ватрени' су дали све што имају, Французи су ипак нека друга категорија" наводи се генерална разлика у квалитету екипа, дубина састава Француза која је омогућила константне нападе и притисак на чврстог ривала, ког је замор довео до примљених голова, продужетака и пенала.

"Та ширина квалитета коју има Дидије Дешам је кључна тачка на којој се преламао однос снага на 'Стад де Франсеу'. Дешам је на терен послао пет нових стартера у односу на Пољуд, а Златко Далић је направио тек једну измену: Петар Сучић за Батурину.

Таква неравнотежа енергије је већ сама по себи довољна да једна екипа делује боље. Када се онда зброје индивидуални квалитети, уз приказан колективни приступ, онда се добије оваква разлика у учинку. Треба објективно гледати на ствари. Хрватска нема снагу да у три дана два пута буде "максимална" у свим елементима игре (трка, техничка решења, фокус, контрола ритма). Она је давала све од себе у дефензивном блоку, али како су падали енергетски (већина) тако су све теже пратили ритам супарника. Француска је за нашу репрезентацију ипак виши ниво и утолико је логичније одати признање нашим играчима што су уз велику борбу овај двобој довели до једанаестераца", пише аутор текста Роберт Матеони.

Фудбалски тренер Марио Ковачевић је за исти портал истакао проблем изостанка центарфора који решава утакмице.

"Чињеница је да у нападу имамо кадровских проблема, задњих година нам недостаје центарфор који одлучује утакмице. Имамо ми добре и квалитетне играче попут Будимира и Крамарића, али ове недјеље то није било довољно", пише Ковачевић у свом коментару.

Јутро након пораза на сајту Јутарњег листа је објављен још један текст аутора Дражена Антолића у ком се "скида капа" за борбеност, али се наводи да су Французи у први дуел ушли "лежерно, а да су сад убацили у турбо погон". И поред асистенције и гола у Сплиту, Иван Перишић уз Луку Модрића се сматра слабом тачком.

"Лука Модрић и Иван Перишић ипак су играчи у годинама и то се видело у повећаном броју погрешака, а и Ковачић је у Сплиту био бољи. Хрватска не може градити будућност на томе да сенатори ветеранских година играју свака три-четири дана утакмице највеће тежине, и ако то било коме није било јасно, сад је то обелодањено.

Проблем је што ни уласком резерви нисмо били ништа бољи. Премда селектор не би погрешио да их је раније извукао с терена, голу за 2:0 претходила је Модрићева грешка", стоји у тексту чији је наслов "Хрватска не може градити будућност на томе да ветерани играју свака три-четири дана утакмице највеће тежине".

Да ли да Далић бира извођаче пенала?

На Индексу се такође апострофирају Модрићеве и Перишићеве године.

"Друго је питање оно како се Хрватска мислила извући из притиска и дати си шансу да се одмори или да постигне гол. Ако је екипа сабијена на својој половини, биће јој скоро немогуће отворити контру ако у предњем делу нема брзанце. Хрватској су тамо играли Андреј Крамарић и Будимир, те Иван Перишић којем је то некад била покретачка снага, али има 36 година и једну од најтежих спортских повреда иза себе.

Није помогла ни чињеница да је Модрић био видно изван утакмице. Играч који је један од најбољих у историји када је у питању отпорност на пресинг, дао је три или четири јефтине лопте супарнику за шансу. Очекивати од 39-годишњака који у просеку започиње сваку трећу утакмицу за клуб да може издржати двапут по 90 минута у три дана је некад једноставно преоптимистично", пише новианр Вице Карин.

Портал Дневник се окреће пеналима, тј. томе да ли је било потребно да селектор Далић бира извођаче пенала и значај искуснијих играча у тој ситуацији.

"Да ли би исход био другачији да су хрватски ветерани успели да се некако догегају до једанаестераца, нико не може знати, али вероватно би Хрватска имала веће шансе за пролазак да је Далић имао на располагању најискусније играче.

У том случају вероватно не би питао ко је спреман за једанаестерце него би само издиктирао петорицу првих извођача. Нема формуле у извођењу једанаестераца, нико не може да јамчи да ће искуснији играчи бити успешнији од младића који су тек загазили у репрезентацију. Свака утакмица је нова утакмица, свако извођење једанаестераца може и не мора имати везе с претходнима. Искуство је ипак ставка коју не треба занемарити.

Поента је приче да селектор или тренер треба да у душу познаје своје играче, њихов карактер, али и технику извођења једанаестераца. Чињеница јесте да су због развоја ситуације Далићу остали на располагању махом млађи играчи које недовољно познаје", стоји у тексту са насловом "Пенали нису лутрија: Селектор треба да преузме одговорност и сам да бира извођаче!?".