Читај ми!

Партизан и ЦСКА – братство иза гвоздене завесе, иза грба и иза историје

У историји фудбала, пријатељства између клубова нису тако честа као ривалства. Док, рецимо у Енглеској и Немачкој постоје традиционалне "братске" везе међу навијачима, на истоку Европе овај феномен често је испреплетен са политиком, историјом и неретко војним наслеђем. А ако је иједан клуб за Партизан представљао више од обичног ривала са међународне сцене, онда је то московски ЦСКА. Није то само питање симпатија – у корену ове везе налази се нешто дубље: узор, идеал, нека врста спортског старијег брата.

Партизан и ЦСКА – братство иза гвоздене завесе, иза грба и иза историје Партизан и ЦСКА – братство иза гвоздене завесе, иза грба и иза историје

Фудбалери Партизана дочекаће у Београду од 18 часова екипу ЦСКА из Москве. Подсетимо, два тима су играла прошлог лета у "Братском купу". ЦСКА је славио са 3:0, а гол за Армејце постигао је некадашњи фудбалер московског и београдског клуба – Зоран Тошић.

Међутим, веза клубова сеже далеко у историју, а један од најсјајнијих тренутака у новијој историји црно-белих у вези је са московским тимом. Наиме, Партизан је у сезони 2004/2005. стигао до осмине финале Купа Уефа, што је најбољи резултат клуба у последњих 30 година, а управо је елиминисан од ЦСКА у двомечу укупним резултатом 3:1. У Београду је било нерешено 1:1, а у Москви је домаћин био бољи са 2:0. ЦСКА је прошао у наредну фазу такмичења које је на крају и освојио.

Но, да би се разумела веза између Партизана и ЦСКА, потребно је вратити се на почетак. Југословенска народна армија основала је Партизан 1945. године по узору на совјетски модел спортских клубова у којима је војна врхушка водила главну реч у клубу. Како је ЦСКА Москва био водећи тим совјетског спорта уопште, логично је да је Партизан гледао ка њему као природном оријентиру.

Совјетска Црвена армија, симбол моћи и идеолошког утемељења комунистичког света, стајала је иза ЦСКА. ЈНА је, са својим специфичним југословенским дејстовањем, стајала иза Партизана. Оба клуба носила су у себи мит о војничкој дисциплини, реду и борби, али и специфичном спортском елитизму – Партизан и ЦСКА нису били "обични" клубови, већ једне од ударних песница фудбала држава које су у њима виделе инструмент меке моћи.

Први сусрет и сличност грбова

Занимљиво, први дуел између Партизана и ЦСКА одигран је два месеца по оснивању београдског тима, тачније 6. децембра 1945. године у Београду. Тај историјски меч завршен је резултатом 4:3 у корист руског тима.

Оснивачи Партизана нису крили да је клуб формиран према узору на московски ЦДКА (данашњи ЦСКА), због чега су и почетне боје клуба биле црвено-плаве. Занимљиво је да је први грб Партизана, такође био инспирисан некадашњим ЦДКА. У другој половини 1947. године, Партизан је добио нови грб, који је био почетак данашњег дизајна, а аутор je био сликар Бранко Шотра.

Сличност првог грба Партизана (плави круг са црвеном петокраком у средини, унутар којег је био акроним "ЈА") са некадашњим грбом московског клуба је очигледна и нема сумње да је био инспирација за дизајн Партизановог поноса.

Када су се Партизан и ЦСКА први пут срели, било је јасно да је совјетски клуб већ достигао зрелост. Партизан је тек градио идентитет, а у ЦСКА-у је видео клуб који је освојио совјетски првенствени врх и који је кроз историју служио као репрезентативна окосница Совјетског Савеза.

Док је ЦСКА већ 1948. доминирао совјетским фудбалом, Партизан је тек био у процесу изградње. Кад је 1955. у Београд стигао чувени Лaв Јашин са Динамом из Москве, млади голман Партизана Милутин Шошкић са дивљењем је гледао у једног од најбољих, легенду совјетског фудбала. Совјетска школа фудбала тих година није била само пожељан узор – она је била неприкосновени ауторитет.

Еволуција пријатељства

Док је хладни рат хладио и грејао по потреби великих сила, везе између ЦСКА и Партизана опстајале су испод површине. Навијачи Партизана често су гајили симпатије према ЦСКА-у, а сама идеја да један српски клуб има "братски" однос са руским клубом никада није изгубила снагу. Војна прошлост остала је трајно записана, највидљивија у дизајну њихових првих грбова.

После распада Совјетског Савеза и Југославије, и један и други клуб су морали да се прилагођавају новој стварности. ЦСКА је био принуђен да се снађе у посткомунистичкој Русији, док је Партизан пролазио кроз бурне деведесете у Југославији под санкцијама. Али за разлику од других у основи војних клубова, попут софијског ЦСКА или букурештанске Стеауе, који су губили на значају, Партизан и московски ЦСКА су успели да остану релевантни и на европској сцени.

Симболично, Партизан је 2003. постао први српски клуб који је ушао у Лигу шампиона, а ЦСКА је 2005. постао први руски клуб који је освојио европски трофеј – Куп Уефа. Два клуба, некада војни симболи, тада су постали модерне фудбалске институције.

Братство у новој ери

Данас, када се фудбал своди на глобални капитал, када су романтичне приче о клубским пријатељствима све ређе, Партизан и ЦСКА и даље одржавају свој историјски однос. Навијачи често носе заставе београдског и московског клуба, а утакмице између ова два тима, макар биле и пријатељске, увек носе дозу братске емоције.

Иако је савремени фудбал далеко од времена када су ЦСКА и Партизан били војне машине социјалистичког/комунистичког спорта, наслеђе остаје. Партизан, у својој суштини, увек ће имати ЦСКА као једну од тачака референце, једну од оних фигура у којима се огледао на свом путу кроз историју. Јер ако је иједан клуб икада могао да буде узор Партизану, то је био ЦСКА.

недеља, 23. март 2025.
13° C

Коментари

Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом
Predmeti od onixa
Уникатни украси од оникса