Читај ми!

Партизан и ЦСКА – братство иза гвоздене завесе, иза грба и иза историје

У историји фудбала, пријатељства између клубова нису тако честа као ривалства. Док, рецимо у Енглеској и Немачкој постоје традиционалне "братске" везе међу навијачима, на истоку Европе овај феномен често је испреплетен са политиком, историјом и неретко војним наслеђем. А ако је иједан клуб за Партизан представљао више од обичног ривала са међународне сцене, онда је то московски ЦСКА. Није то само питање симпатија – у корену ове везе налази се нешто дубље: узор, идеал, нека врста спортског старијег брата.

Партизан и ЦСКА – братство иза гвоздене завесе, иза грба и иза историје Партизан и ЦСКА – братство иза гвоздене завесе, иза грба и иза историје

Фудбалери Партизана дочекаће у Београду од 18 часова екипу ЦСКА из Москве. Подсетимо, два тима су играла прошлог лета у "Братском купу". ЦСКА је славио са 3:0, а гол за Армејце постигао је некадашњи фудбалер московског и београдског клуба – Зоран Тошић.

Међутим, веза клубова сеже далеко у историју, а један од најсјајнијих тренутака у новијој историји црно-белих у вези је са московским тимом. Наиме, Партизан је у сезони 2004/2005. стигао до осмине финале Купа Уефа, што је најбољи резултат клуба у последњих 30 година, а управо је елиминисан од ЦСКА у двомечу укупним резултатом 3:1. У Београду је било нерешено 1:1, а у Москви је домаћин био бољи са 2:0. ЦСКА је прошао у наредну фазу такмичења које је на крају и освојио.

Но, да би се разумела веза између Партизана и ЦСКА, потребно је вратити се на почетак. Југословенска народна армија основала је Партизан 1945. године по узору на совјетски модел спортских клубова у којима је војна врхушка водила главну реч у клубу. Како је ЦСКА Москва био водећи тим совјетског спорта уопште, логично је да је Партизан гледао ка њему као природном оријентиру.

Совјетска Црвена армија, симбол моћи и идеолошког утемељења комунистичког света, стајала је иза ЦСКА. ЈНА је, са својим специфичним југословенским дејстовањем, стајала иза Партизана. Оба клуба носила су у себи мит о војничкој дисциплини, реду и борби, али и специфичном спортском елитизму – Партизан и ЦСКА нису били "обични" клубови, већ једне од ударних песница фудбала држава које су у њима виделе инструмент меке моћи.

Први сусрет и сличност грбова

Занимљиво, први дуел између Партизана и ЦСКА одигран је два месеца по оснивању београдског тима, тачније 6. децембра 1945. године у Београду. Тај историјски меч завршен је резултатом 4:3 у корист руског тима.

Оснивачи Партизана нису крили да је клуб формиран према узору на московски ЦДКА (данашњи ЦСКА), због чега су и почетне боје клуба биле црвено-плаве. Занимљиво је да је први грб Партизана, такође био инспирисан некадашњим ЦДКА. У другој половини 1947. године, Партизан је добио нови грб, који је био почетак данашњег дизајна, а аутор je био сликар Бранко Шотра.

Сличност првог грба Партизана (плави круг са црвеном петокраком у средини, унутар којег је био акроним "ЈА") са некадашњим грбом московског клуба је очигледна и нема сумње да је био инспирација за дизајн Партизановог поноса.

Када су се Партизан и ЦСКА први пут срели, било је јасно да је совјетски клуб већ достигао зрелост. Партизан је тек градио идентитет, а у ЦСКА-у је видео клуб који је освојио совјетски првенствени врх и који је кроз историју служио као репрезентативна окосница Совјетског Савеза.

Док је ЦСКА већ 1948. доминирао совјетским фудбалом, Партизан је тек био у процесу изградње. Кад је 1955. у Београд стигао чувени Лaв Јашин са Динамом из Москве, млади голман Партизана Милутин Шошкић са дивљењем је гледао у једног од најбољих, легенду совјетског фудбала. Совјетска школа фудбала тих година није била само пожељан узор – она је била неприкосновени ауторитет.

Еволуција пријатељства

Док је хладни рат хладио и грејао по потреби великих сила, везе између ЦСКА и Партизана опстајале су испод површине. Навијачи Партизана често су гајили симпатије према ЦСКА-у, а сама идеја да један српски клуб има "братски" однос са руским клубом никада није изгубила снагу. Војна прошлост остала је трајно записана, највидљивија у дизајну њихових првих грбова.

После распада Совјетског Савеза и Југославије, и један и други клуб су морали да се прилагођавају новој стварности. ЦСКА је био принуђен да се снађе у посткомунистичкој Русији, док је Партизан пролазио кроз бурне деведесете у Југославији под санкцијама. Али за разлику од других у основи војних клубова, попут софијског ЦСКА или букурештанске Стеауе, који су губили на значају, Партизан и московски ЦСКА су успели да остану релевантни и на европској сцени.

Симболично, Партизан је 2003. постао први српски клуб који је ушао у Лигу шампиона, а ЦСКА је 2005. постао први руски клуб који је освојио европски трофеј – Куп Уефа. Два клуба, некада војни симболи, тада су постали модерне фудбалске институције.

Братство у новој ери

Данас, када се фудбал своди на глобални капитал, када су романтичне приче о клубским пријатељствима све ређе, Партизан и ЦСКА и даље одржавају свој историјски однос. Навијачи често носе заставе београдског и московског клуба, а утакмице између ова два тима, макар биле и пријатељске, увек носе дозу братске емоције.

Иако је савремени фудбал далеко од времена када су ЦСКА и Партизан били војне машине социјалистичког/комунистичког спорта, наслеђе остаје. Партизан, у својој суштини, увек ће имати ЦСКА као једну од тачака референце, једну од оних фигура у којима се огледао на свом путу кроз историју. Јер ако је иједан клуб икада могао да буде узор Партизану, то је био ЦСКА.

среда, 24. јун 2026.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом