Рађа Наинголан – фудбалски Бахус и пад човека који је могао више

Наинголан је каријеру започео у белгијском Бершоту, али је његов успон почео у Италији. Прво у Пјаченци, затим Каљарију, где је стекао репутацију везисте који ништа не препушта случају, а онда у Роми, где је постао један од најбољих играча у Серији А.

Није био класичан плејмејкер, али је имао готово све вештине неопходне да постане врхунски везиста: снажне и прецизне ударце, физичку снагу, способност да повуче тим и, што је најважније, ону врсту харизме која је навијачима била магнетски привлачна.

Међутим, оно што је Наинголана одвајало од других није био само таленат, већ и његов став. Док је већина фудбалера живела смерно, према правилима, он се понашао као рок звезда. Није крио да пуши, није крио да пије, није крио да је ноћном животу давао више простора од периода на тренингу.

Греси ван терена – хроника једног пада

Ако би неко покушао да састави каталог Наинголанових испада, грехова, брзо би остао без простора. Конзумација дувана и алкохола појављивале су се чешће уз његово име него гол и асистенција. Док су други фудбалери живели под будним оком нутрициониста, Наинголан је пушио као да је времепловом стигао из, рецимо, неке балканске варошке кафане из седамдесетих година 20. века. Тренери су га молили да престане, доктори му саветовали... Када су у медијима излазиле "проблематичне" фотографије и снимци са њим у главној улози, није се бранио...

У децембру 2017. године, током новогодишње ноћи, појавио се на видео-снимку видно пијан, раскалашног понашања попут човека који или не зна или не мари што га гледају милиони људи. Било је то време када је већ постало јасно да ће га репрезентација Белгије отписати, што се на крају неминовно и догодило. Роберто Мартинез га је изоставио са списка за Светско првенство 2018, а то је довело до Наинголановог повлачења из националног тима, иако је потом било назнака, никада се није вратио у репрезентацију.

Док је његова каријера полако ишла силазном путањом – прво у Интеру, затим повратак у Каљари, па одлазак у Антверпен – Наинголан је бивао све чешће у медијима, али због инцидената. Ухапшен је 2022. због вожње без дозволе, што је био само један у низу испада. Његова супруга је у међувремену прошла кроз тешку борбу са канцером, а недуго потом су се и растали.

Конзумација електричних цигарета на клупи за резервне играче на мечу против Стандарда није изазвала пажње колико оно што се недавно догодило.

Хапшење 27. јануара ове године је изгледа врхунац Наинголанове лествице ужаса. Белгијске власти су спровеле опсежну акцију против кријумчарења кокаина из Јужне Америке у Европу преко Антверпена, а Наинголан се нашао у средишту истраге. Полиција је урадила више десетина претреса, а његово име се нашло међу онима који су ухапшени. Тужилаштво га терети за учешће у криминалној организацији, мада су адвокати тврдили да није директно повезан са трговином дрогом.

Наинголан је пуштен уз кауцију и затражио је поштовање приватности како би могао да се фокусира на фудбал.

Епилог каријере

Рађа Наинголан је много више од фудбалера. Симбол старе школе, оне у којој су играчи били више људи него брендови. Али у свету у коме је фудбал постао наука, његова боемштина није романтична – она је деструктивна. Могао је да постане вођа једне генерације, али је изабрао да буде анегдота.

Баш зато га навијачи и даље воле, због онога што је на крају довело до његовог пада. Јер се с њим идентификују. Нанголан је на врхунцу моћи био прави гладијатор на терену. Како је време одмицало ван терена – живот му је постао арена у којој су победе све ређе, а порази све болнији. Као што је Бахус у римској митологији, бог вина и раскалашности, али и лудила, тако је и Наинголан остао упамћен – као неко ко је у брзини, светлуцао јако, без жеље да постане трајније светло.

У томе није одустао, наставио је фудбалску каријеру повратком из индонежанског Бајанкара у Локерен за који је у дебитантском наступу, шест дана пре хапшења, постигао гол из корнера против Лирса.