Како је Синиша Михајловић мигранту спасао живот: Као други отац, огромно срце

Фудбалер данског Вејлеа Муса Џувара побегао је из родне Гамбије избегао у Италију на броду уз још 536 лица. Кренувши са пробама и ангажманима у нижелигашима 2016. године, Џувара је доспео у Болоњу, на чијој је клупи 2019. био Синиша Михајловић.

Тадашњи осамнаестогодишњак није био члан стартне поставе, али је један улазак са клупе променио његов читав живот. На гостовању код Интера на "Ђузепе Меаци", Мусу је Михајловић увео у игру при заостатку 1:0 и уз играча мање. Уследило је оправдање доброг Синишиног инстинкта, пошто је Џувара постигао изједначујући погодак. На то се надовезао имењак Бароу, па је Болоња узела сва три бода у Милану.

"После меча, Синиша је рекао да осећао да ћу ја постићи гол. И тај гол ми је променио живот. Потпуно", рекао је Џувара у интервјуу за "Газету дело спорт".

Нападач коме је то био једини погодак у дресу Болоње, за коју је одиграо 12 мечева, описао је ситуацију пре самог уласка на терен и Синишине речи.

" 'Не, хоћу да уђе Муса'. Губили смо са човеком мање на терену. Сећам се свега тога. Мој гол за 1-1 био је тренутак који је трајао неколико минута“, наставља Муса, коме се после тог гола живот потпуно променио буквално сутрадан.

"Сећам се колика је била бука, јер ме затим наредних дана сви препознају, знају ко сам, моју причу, све ме питају. Тог поподнева улазим у свлачионицу и славље је због победе. Муса Бароу је дошао, загрлио ме и рекао: 'Могу ли да добијем твоју дрес?' и о мојој причи се прича по целом свету. Дани након гола су ми се заиста променили, касније сам обновио уговор са Болоњом и у наредним месецима сам могао да урадим нешто о чему сам увек сањао, да купим кућу мојој породици у Гамбији".

О Синиши, наравно, има све најбоље да каже.

"Био је други отац. Сјајан човек. Много ми недостаје. Видео ме је и веровао ми је. Лудо поверење, и то не само оног дана када ме је пустио на 'Сан Сиру'. Изнад свега, волео ме је. Свакако сам морао да га убедим...“, говори Гамбијац.

"Једног дана oдем у његову канцеларију. Тражио сам му да ме пусти да играм. 'Кунем се да Вас нећу разочарати, ни издати'. Почели смо да причамо, чак и о мојој причи, јер је он био радознао да сазна све о путовању у Италију итд. И ја сам му заиста рекао све, чак и оне детаље које само ја знам, које нико не зна. Он је био дирнут и рекао ми је: 'Ако желиш, ја могу да ти помогнем да натераш породицу да дође код тебе'. Био је период када их нисам видео годинама. Синишино срце је било огромно, јединствен човек", каже Муса.

Михајловић је новинарима после гола против Интера рекао: "Ако ме будете питали за њега, нећу му више дозволити да игра“.

"Да, да, сећам се. Хтео је да ме заштити. Он, Сабатини, моји агенти Пасторело и Грило, многи од њих су ми помогли и саветовали. Синиша је рекао да ће ме пустити да играм у последњем мечу против Торина. Нисам плашио никога, после тог гола против Интера био сам убеђен да могу да уздрмам свет и зато што је у међувремену стигао позив моје репрезентације", навео је Муса и следи прича о паду.

"Онда почиње нова сезона и Синиша не долази у камп, почиње све што знамо. Много тога се мења. Остајем у Болоњи и почињу приче о позајмици. Нуде ми да одем у Русију, али не осећам да је то добро за мене, затим у Португалију, па Косензу и тако дочекам Тијага Моту, али мало по мало напуштам Болоњу и одлазим у Данску", рекао је Гамбијац.