Кошмар српског фудбала у Европи

Уводни стихови песме Боре Ђорђевића Џиги Бау стори неодољиво подсећају на овосезонско издање српских клубова у евротакмичењима.

Баш као што је и јунак песме био храбар и јак, суперлигашки тимови су другим екипама у Европи служили кô џак. Међутим, то се не би десило да није направљена грешка преласком из лаке у тешку...

Заиста, грешка је и помисао да је фудбал и даље иста она игра из рецимо 1973. године, у којој су почетне позиције исте или макар сличне свим тимовима у неком такмичењу. Грешка је и то што је неко помислио да у скупим такмичењима може да се са мало пара парира онима што имају много пара.

И пре него што се било ко досетио да изрекне древну фудбалску мисао у којој се након пораза тимови морају окренути обавезама у домаћем првенству, требало је о томе и раније да мисли.

Јер само са јаким националним првенством, чврстом конкуренцијом и квалитетним стручним лицима могу да се испрате трендови, ако већ новца мањка.

Сви ви што маштате о срећи

Нову сезону смо започели надајући се да ће ренесанси српског фудбала у Европи. Уместо тога, готово сваки меч био је фијаско.

Суперлига Србије била је уочи почетка сезоне 2023/2024. на 11. месту Уефине табеле националних коефицијената и имала је стартну позицију са чак пет клубова. Због поразâ је пала на 17. позицију и готово је извесно ће клубови из Србије у наредну сезону ући са 19. места.

Црвена звезда, ТСЦ, Чукарички, Партизан и Војводина укупно су одиграли 28 дуела. Збирни скор на крају износи 25 пораза, два нерешена резултата и једна победа.

Једини тријумф од почетка европске сезоне уписан је захваљујући победи Партизана над азербејџанским Сабахом у трећем колу квалификација за Лигу конференција. 

Нерешене резултате остварили су ТСЦ и Црвена звезда у дуелима са Олимпијакосом у Лиги Европе, односно са Јанг бојсом у Лиги шампиона. 

Порази и непристојна гол-разлика

Партизан је поразом против Сабаха започео квалификације, искупио се победом, потом је уз два узастопна пораза од Нордсјеланда окончао европски пут уз гол-разлику од три постигнута и осам примљених голова.

Војводини је непремостива препрека ка пласману у Лигу конференција био кипарски Апоел, од кога је оба пута доживела пораз уз укупно четири примљена и само два дата гола.

ТСЦ је до Лиге Европе дошао захваљујући поразима од Браге у трећем колу квалификација за Лигу шампиона. У мечевима против Вест Хема, Фрајбурга и Олимпијакоса екипа из Бачке Тополе успела је да освоји само један бод.

Примила је 19 погодака, највише у другорангираном европском такмичењу, а постигла само шест. Уколико се на укупну гол-разлику додају и седам примљених а само један постигнути гол против Браге, онда је ситуација поражавајућа.

Чукарички је српски шампион по броју пораза, убележио их је чак осам. Или једноставније речено, екипа са Бановог брда није успела да упише ниједан позитиван резултат.

Почели су од квалификација за Лигу Европе, а с тог пута су скренули поразима од Олимпијакоса. Каснији наступи против Фјорентине, Ференцвароша и Генка потврдили су да је Чукарички заиста сплетом срећних околности доспео међу тимове у Лиги конференција, што најбоље показује и податак да су црно-бели тим са најлошијом гол-разликом: само два постигнута и чак 16 примљена поготка.

Црвена звезда је први пут од формирања Лиге шампиона изборила директан пласман међу европском клупском елитом. Резултати су показали да црвено-белима заиста није место међу најбољим клубовима са Старог континента.

Реми са Јанг бојсом и два гола Манчестер ситију највећа су Звездина достигнућа у досадашњем делу сезоне. Уколико очекивања навијача у погледу игре и титула не буду испуњена, гласније ће се чути помало пригушена порука – "Најскупљи, а лоше играте".

Клупски порази догодили су се у години када је репрезентација пласманом на Европско првенство направила један од највећих успеха у српском фудбалу у последње две деценије.

Ако неко зна како је то када ниси део велике журке, онда је то сигурно репрезентација Србије. Није циљ бити као Џиги, вечито у другој лиги.