Финансијска трка Саудијске Арабије са остатком света за организацију Светског првенства у фудбалу 2030. године

Донедавно, Кина и америчка МЛС лига биле су најчешћа одредишта фудбалерима из екипа са Старог континента који су каријере окончавали у неком од тимова из Суперлиге у азијској земљи или у Сједињеним Државама. 

Сведоци смо да у летњем прелазном року велики број фудбалера прелази из европских клубова у неки од тимова из Прве лиге Саудијске Арабије, а звезде попут Карима Бенземе и Нгола Кантеа већ су потписали уносне уговоре са Ал Итихадом.

Не може се рећи да играчи у зрелим фудбалским годинама одлазе у Саудијску Арабију искључиво због квалитета фудбала, већ је по свему судећи финансијска моћ пресудна за трансфере.

У платежној категорији ретко који клуб у Европи, па и свету може да се такмичи са новчаним капиталом тимова из Саудијске Арабије.

Роналдо је примера ради постао фудбалер са највећом зарадом на свету када се придружио Ал Насру крајем прошле године уз двогодишњи уговор вредан 200 милиона долара по сезони.

Португалчев долазак био је пресудан за додатни финансијски прогрес, јер је саудијски државни инвестициони фонд проследио новац још неколицини кубова у лиги како би и они могли да приуште долазак фудбалских звезда у свој тим.

Овакав модел привлачења прекаљених фудбалских мајстора је нешто што је већ виђено, примера ради некада су Јапан, Индија, па чак и Аустралија биле земље које су играчима нудиле велике плате на годишњем нивоу, а заузврат добијали су пуне стадионе, међутим, чини се да Европи нико не може да одузме плодно тле за тактичко и техничко надмудривање у фудбалу.

Тешко је рећи "не"

Карим Бензема се након 14 година играња у Реалу опростио од мадридског гиганта и са 35 година потписао је највреднији уговор у каријери.

Француз алжирског порекла ће зарађивати незнатно више од 107 милиона долара по сезони. Поређења ради, Килијан Мбапе је једини играч ван Саудијске Арабије који зарађује више од поменуте суме на годишњем нивоу.

Нголо Канте придружио се Бенземи у Ал Итихаду, док три његова бивша саиграча из Челсија следе пут омаленог Француза. Хаким Зијеш највероватније одлази у Ал Наср, Едуард Менди и Калиду Кулибали у Ал Хилал. 

"Европски фудбал не би требало да страхује од одлазака играча у клубове из Саудијске Арабије", изјавио је недавно председник Европске фудбалске уније Александер Чеферин.

Он је истакао да клубови из Саудијске Арабије, праве грешке јер улажу у трансфере звезда које су на заласку играчких каријера.

Међутим, након Чеферинове изјаве догодило се "изненађење" - долазак Рубена Невеса у Ал Хилал.

Португалски репрезентативац је са 26 година најмлађи европски фудбалер који је напустио Стари континент и кренуо пут саудијског фудбала.

Јасно је да најпопуларнија блискоисточна фудбалска лига не жели да буде предпензионерски златни рај за фудбалере, већ покушава да покаже способност да се атктивно бори са великим европским лигама.

У количини новца и спремности плаћања, унапред се зна победник.

Државни план за организацију Светског првенства 2030. године

Престолонаследник Саудијске Арабије Мохамед бин Салман најавио је почетком године покретање националног плана за развој фудбала у краљевини.

После куповине енглеског Њукасла, Саудијци су одлучили да уложе новац у домаћу лигу са намером да остатак света гледа ка Арабијском полуострву, конкретно у правцу фудбалских терена.

Саудијска Арабија настоји да закорачи комшијским стопама, међутим амбициозније од катарског плана, с намером да организује Светско првенство 2030. године.

После недавне реорганизације, четири клуба у земљи - Ал Хилал, Ал Наср, Ал Итихад и Ал Ахли - биће у већинском власништву државе, будући да јавни инвестициони фонд Саудијске Арабије има удела од 75% у доношењу одлука и фининансирању.

Долазак планетарно популарних фудбалера утиче на развитак инфраструктуре, али и интересовање остатка света за њихове наступе у клубовима широм Саудијске Арабије што на крају доприноси популаризацији лиге, али и државе.

У конкуренцији за организацију Мундијала 2030. године, Саудијска Арабија у договору са Египтом и Грчком насупрот најављеној понуди имаће противнике из Јужне Америке - Аргентина, Уругвај, Чиле и Парагвај, и међуконфедерацијски савез састављен од Шпаније, Португалије, Украјине и Марока.

Уколико је модел за добијање домаћинства исти као у случају Катара, нема сумње која земља ће бити домаћин Светског првенства у фудбалу 2030. године.