Марија Марковић: Фудбал је нова категорија уметности

Марија Марковић дипломирала је графички дизајн на Факултету примењених уметности у родном Београду, а израдом плаката – на којима су спортисти, у првом реду фудбалери – бави се нешто више од једне деценије.

У радовима, тј. дизајну постера она спаја фудбал и уметност, што није чест случај, међутим, тематски посматрано, појмови су изузетно привлачни, али и готово свакодневно актуелни.

Плакати на којима су приказане легенде светског фудбала настали су у Маријином доживљају ове игре кроз уметничку призму.

Радови су јој објављивани на бројним специјализованим сајтовима, али и у британском Дејли мирору, француском Монд дипломатику и другим (не)спортским часописима и порталима.

Утицај у проналажењу властитог уметничког израза – дизајн колажа – имала је историја уметности и култура у најширем смислу.

"Историја уметности је свакако један од извора инспирације. Тај утицај се не види директно на радовима, више је моја навика да изнова покрећем креативност кроз стваралаштво мени битних уметника као што су Анри Матис, Баскијат, Ботичели, Алфонс Муха, Kаравађо, Бош... Стилски се у потпуности разликују, али су уметници непревазиђеног талента и ока за детаље, колорит, композицију. То онда бива лепа основа за тражење сопственог израза, као што је у мом случају било са фудбалом. Фудбал ми некако од свих спортова даје највише простора да будем креативна и пружа толико тога да могу да стварам унедоглед, а да то нема ограничења. Драго ми је што последњих година дизајн у фудбалу постао све више заступљен и надам се да ће тако бити и убудуће", наводи Марија Марковић.

Неки од величанствених фудбалских тренутака овековечени су објективом камере или фото-апарата, покретима кичице на платну или су опевани у песмама љубитеља игре.

Најчешће се о свечаним, узбудљивим и уопште важним фудбалским моментима говори у суперлативу, а познато је да се приче преносе с колена на колено.

У том смислу, наратив о једном спортском тренутку у коме се све зауставља, погодује многим уметничким дициплинама, а највише прија визуелним, јер остаје у сећању људи док је света и века.

У свакодневним разговорима, неретко се за фудбалске велемајсторе истиче да су уметници с лоптом на терену.

"Kолико год звучало као флоскула, фудбал спада у неке нове категорије уметности. Одавно је изашао из оквира игре и разоноде. Управо је једноставност фасцинантна и необјашњиво је зашто је толико људи заокупљено фудбалом који доводи до стања крајности – од потпуног транса и еуфорије до очаја. Тако је и са фудбалерима које идеализујемо до те мере да добијају епитете богова, краљева, феномена, уметника... И самим тим кад класификујемо фудбал као својеврсну уметност, оправдано је онда рећи за великане фудбала да су уметници са лоптом, а да то нико не сматра претенциозним, већ је постало један општеприхваћен појам којим се даје на значају њиховом таленту", истиче графичка дизајнерка Марија Марковић.

Радове Београђанке краси пренаглашеност појединаца, а у мањој мери је то један спортски колектив. Централне фигуре су представљене са одређеном дозом свечаности.

Када је реч о процесу израде, Марија истиче да нема правила и временских оквира, осим када ради одређене пројекте по наруџбини.

"Све зависи од тога за коју је сврху рад и колико слободе добијем да прикажем неког играча и оно што је специфично за њега. Рецимо, ако је рад за часопис увек добијем комплетан текст или резиме истог на основу кога извлачим најбитније детаље. И оно што је врло често, добијем од уредника или аутора текста потпуну слободу да урадим онако како сам доживела чланак и самог играча без неких специјалних корекција. То је заиста привилегија, када као уметник, односно дизајнер, сасвим слободно можете да реализујете своју идеју. Временски, то уме да буде и процес од неколико сати, ако сам у налету инпирације, па до неколико дана, ако детаљно повезујем текст и играча или клуб", рекла је дизајнерка Марија Марковић.

Током Мундијала у Бразилу 2014. године, Марија је задобила пажњу медија, пре свега иностраних, а самим тим, како је потврдила у том периоду, обим посла, тј. поруџбина јој се повећао.

Незахвално је прецизно побројати медије и клубове с којима је сарађивала, међутим, челници појединих фудбалских гиганата као што су рецимо Бајерн Минхен, Наполи или Атлетико Мадрид, тражили су од ње да им уметничким печатом овековечи монографију клуба.

Марија у разговору истиче да је најзадовољнија када добије позитивну повратну информацију након урађеног посла.

Неретко, сходно тематици коју обрађује добијала је поздраве и подршку у раду и од бројних фудбалских звезди, попут примера ради Роберта Просинечког, Карлоса Валдераме, Алана Ширера или Давида Трезегеа.

"То је рецимо био мој почетак када су прво медији из Енглеске попут Дејли мирора и Телеграфа писали о мојим радовима, затим убрзо и медији из других земаља. Тада су и кренуле прве сарадње. Осећај када после сваког урађеног посла добијем позитивну повратну информацију је вероватно и најбољи подстрек за даљи рад. Једна од скоријих сарадњи била је са минхенским Бајерном за који сам дизајнирала картице на којима су њихове поједине легенде у циљу промотивног материјала за интерне потребе клуба, па се тако надам да ће неки од тих радова доћи до некадашњих и садашњих фудбалера. Kолико се сећам било је повратних информација од Трезегеа, Валдераме, Ширера, Заморана... Рецимо, фотографију Роберта Просинечког са мојим радом чувам као баш драгу успомену. Није мала ствар када рад дође у руке такве легенде", наглашава Марија Марковић.

Према сопственом признању, Марија је љубитељ Црвене звезде, али навијачка припадност је није спречила да оствари успешну сарадњу са "вечитим" ривалом, Партизаном. 

У том смислу, посао и навијачка опредељеност су одвојене категорије, а однос Звезде и Партизана представља, као што је познато, неисцрпан извор инспирације, не само за уметнике.

"Чини да је последњих година експанзија популарне културе прилично актуелна, само је ствар чија ће креативност бити упечатљивија и чија је естетика ближа чијем укусу. Рецимо да је код Партизана то тренутно израженије, ако ћемо објективно. Врло битна ставка у сваком послу је да се оставе по страни неке личне емоције и пристрасност. Тако је било у ситуацији када сам раније сарађивала на неколико пројеката са Kошаркашким клубом Партизан. Могу да кажем да су крајњи резултат те сарадње радови које сматрам врло квалитетним, као рецимо календар који је тада рађен, заиста је био специфичан као нека врста времеплова у ретро маниру кроз 12 битних момената из историје клуба. Иако су из тадашњег маркетинга знали да сам симпатизерка црвено-белих, то ниједног тренутка није био проблем у сарадњи", наводи Марковић.

Посматрајући Маријине радове, уочљиво је да су фудбалери најзаступљенији.

У вези с тим, како саговорница наводи, фудбал је на дневном нивоу присутан у њеном животу, а њено интересовање не престаје након завршеног посла.

"Мислим да ипак мора да се воли фудбал јер се то види кроз радове, кроз детаље, кроз одабир фотографија, неке појединости које су карактеристичне за клуб или играча и то они који прате фудбал знају да цене. Трудим се да испратим што више, некад је то селективно или ме готово све занима. У свакој лиги имам клубове који су ми занимљиви и волим да сам упућена у актуелности у вези са њима. Вероватно ће звучати банално, али није постојао играч који није био специфичан по нечему, али сам се рецимо током неких сарадњи упознавала са причама о клубовима и играчима о којима нисам много или ништа знала. И онда креће додатно истраживање и откривање правих драгуља о којима се мало зна", истиче Марија Марковић.

Фудбал чак и за лаике, али и за оне који помно прате догађаје у вези са овим спортом представља између осталих и естетско мишљење. То се најочитије огледа у привлачности према одређеној врсти игре или на концу дреса који играчи носе.

Када је реч о изгледу, обично се људи опредељују за неки тим неретко и због боје клуба, односно примера ради због појединаца који наступају у визуелно лепим мајицама.

"Естетика дресова ми је једна од омиљених ствари које волим да пратим из сезоне у сезону. Сваке године је право уживање када клубови представљају нове гарнитуре дресова и чини ми се да се све више ослобађа та креативност, другачији и смелији колорит, вез, упадљивији мотиви и излазак из неких стандардних оквира када је у питању дизајн. Што се мог избора тиче, волим дресове Боке јуниорс, Вест Хема, Звездине ретро дресове. Затим, естетику репрезентације Француске, Италије и последњих година Нигерије и Јапана. Рецимо, једни од дражих дресова су ми Фјорентинин из периода кад су Фила и Нинтендо били спонзори и Пармин Чемпион–Пармалат дрес на пруге, и наравно, дрес Југославије из 2000. године", наводи саговорница, Марија Марковић, графичка дизајнерка.

Марија истиче да не жели да издваја досадашње радове, јер је у свим уложила напор како би изгледали најбоље могуће у датом моменту.

"Под успехом бих навела то што радим оно што заиста волим и надам се да ће бити тако и у будућности. Волела бих да се држим овог тренутног, у вези са спортом. Премда, никад се не зна, све зависи од прилика и околности, али за сада и надам се у наредном периоду дизајн у спорту је мој главни фокус", закључује Марија Марковић.