Читај ми!

Мирослав Ћиро Блажевић, тренер свих тренера

Легендарни југословенски фудбалски тренер Мирослав Ћиро Блажевић преминуо је у 88. години.

Мирослав Ћиро Блажевић био је већ дуже време болестан, тешко се кретао и говорио, али га препознатљив ведар дух и оптимизам нису напуштали ни у дубокој старости. 

Био је свестан и сам истицао да је крај близу, а преминуо је два дана пре свог 88. рођендана.

Средином децембра прошле године лично је примио награду за допринос развоју спортске културе и друштвене толеранције "Владимир Беара", коју му је доделило Спортско рекреативно друштво Срба у Хрватској.

"Знате да сам примио прегршт награда у животу, али ова ми је најдража. Увијек сам кроз живот мирио људе, а ми смо сви с овог поднебља добар народ, само каткад имамо будале које нас воде. Бојим се да је ово задња награда коју ћу добити у животу. Бојим се да је ово и мој задњи говор који ћу одржати пред овако еминентним скупом, мој крај се ближи", кроз сузе је тада рекао Блажевић на церемонији доделе признања.

Почеци у Швајцарској, славни дани у Загребу

Мирослав Блажевић рођен је 10. фебруара 1935. у Травнику, тада у Краљевини Југославији. Након кратке играчке каријере, током које је од родног града, преко загребачке Локомотиве, Сарајева и Ријеке стигао до швајцарског Сиона, већ у 33. години живота почео је да се бави тренерским послом.

Каријеру поред терена почео је 1968. године у Швајцарској. Први клуб који је тренирао био је Веве. Са Сионом, за који је неколико година раније играо, освојио је Куп Швајцарске 1974. године, да би потом преузео Лозану, а онда привремено и репрезентацију Швајцарске.

Блажевић се вратио у Југославију 1979, где је прво водио Ријеку. Пошто је у првенству заузео солидно 10. место, а у Купу победника купова стигао до четвртфинала и дуела са Јувентусом, убрзо је прешао у загребачки Динамо, са којим је 1982. освојио титулу шампиона после 24 године чекања, а наредне сезоне и Куп Југославије.

После успешне епизоде у домовини, поново је радио у Швајцарску и са Грасхопером освојио државно првенство 1984. године.

Уследио је још један повратак у Југославију, током којег је Блажевић са екипом Приштине изборио пласман у Прву лигу, после чега је исте године по други пут постао тренер Динама, из којег је 1988. отишао у француски Нант.

Након Француске, Ћиро је тренирао и солунски Паок, али се није задржао дуго јер су га амбиције опет вукле према Хрватској. По трећи пут седа на клупу Динама и 1993. осваја Првенство Хрватске, а 1994 Куп.

Треће место на Мундијалу у Француској

Након новог успеха у Динаму, Блажевић преузима репрезентацију Хрватске, са којом је на Европском првенству 1996. у Енглеској стигао до четвртфинала, где је боља била Немачка, да би две године касније на Мундијалу у Француској Хрватска са Ћиром на клупи и Бобаном, Шукером, Билићем и Просинечким на терену, заузела треће место.

"Ватрени" потом нису успели да се квалификују за Европско првенство 2000, пошто су завршили на трећој позицији у групи иза Југославије и Ирске, лоше су почеле и квалификације за Светско првенство 2002. у Јапану и Јужној Кореји, па је Блажевић поднео оставку.

До краја тренерске каријере, коју је завршио почетком 2015. у Задру, водио је велики број клубова, међу којима су поново Динамо (са којим 2003. осваја хрватско првенство), Осијек, Вартекс, Хајдук, Загреб, Слобода из Тузле, Мура...

Опробао се накратко и у Кини, Ирану и још једном у Швајцарској, а као селектор је водио репрезентације Ирана и Босне и Херцеговине, са којом је у баражу за Светско првенство 2010. поражен од Португалије са 1:0 у оба меча, након одличних партија "змајева" у квалификационој групи.

Након краја каријере, Блажевић је био чест и увек радо виђен гост многих медија, коментатор и фудбалски аналитичар, познат по увек бритком језику и препознатљивом хумору који није познавао политичку коректност.

Политиком се повремено и бавио - 2005. године кандидовао се за председника Републике Хрватске као независни кандидат. Добио је 0,8 одсто гласова, па је елиминисан у првом изборном кругу. Активирао се и 2016. на парламентарним изборима као носилац листе Милана Бандића за изборну јединицу у дијаспори, али је добио свега 259 гласова.

Чувени надимак Ћиро је наводно добио након што је као дете гледао позоришну представу у којој се појавила лутка Ћиро, због које су га пријатељи прозвала истим именом због сличне говорне мане каквом се служио трбухозборац.

Касније током богате каријере зарадио је и други надимак - тренер свих тренера.

субота, 23. новембар 2024.
1° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње