Очарали, па разочарали - "орлови" у 2022. од сјаја до очаја

Очекивали смо много од фудбалске селекције Србије у 2022. години, а добили смо, као и обично - стрес, разочарање, горке успомене...

Упркос добрим резултатима националног тима у години за нама и промоције у А Лигу нација, највећи утисак, нажалост негативан, оставио је наступ "орлова" на Мундијалу у Катару, у којем, по ко зна који пут, нису успели да изборе пласман у нокаут фазу такмичења.

Екипа Драгана Стојковића Пиксија смотру најбољих фудбалских репрезентација на свету завршила је на 29. месту, што је у потпуном нескладу са квалитетом српских фудбалера, а нарочито у нескладу са очекивањима нације.

Истина, очекивања јавности ретко када су реална.

И пре турнира маштало се о великој победи над Бразилом, убедљивим тријумфом над "нејаким" Камеруном, а посебно се очекивало од дуела са Швајцарском, у светлу "неправде" на претходном Мундијалу одиграном у Русији.

Од Бразила смо изгубили, што и није неки грех. Али, против Камеруна су српски играчи испустили два гола предности, док су и против Швајцарске имали вођство, али на крају доживели пораз.

Нарочито боли изгубљен меч од "крсташа", јер је пропуштена прилика за наплату дуга из Русије (сугерисано ми је да реч освета, ма колико се у фудбалском смислу помињала, није адекватан израз).

Србија је у Катару деловала некако без енергије, изостала је тимска и пожртвована игра која је красила "орлове" у претходном периоду, нарочито откако је кормило репрезентације преузео легендарни Пикси.

Проблеми са повредама неких кључних играча сигурно јесу утицали на тренажни процес, а самим тим и на квалитет игре националног тима, али и поред тога смо очекивали да Србија са успехом прође такмичење у групи.

Разочарани смо, али није да на то нисмо навикли од српских фудбалера.

Ипак, није све тако црно.

Делује да је Пикси вратио чувени "дух репрезентације" међу кандидате за дрес са државним грбом. После много година виђен је велики помак у игри националног тима (не рачунајући утакмице у Катару), пе делује да је будућност "орлова" светлија него претходних година.

Већ поменути пласман у А Лигу нација велики је успех - Србија ће у наредном циклусу играти против најбољих евроспких селекција и имаће прилику да у дуелима са најбољима покаже да ли заиста поседује квалитет за велика дела или су резултати у последње две године последица срећних околности и привременог надахнућа.

Година је почела поразима од Данске у пријатељском мечу, као и од Норвешке у Београду у Лиги нација, али је у шест наредних мечева забележено пет победа, уз реми у Словенији.

Посебно се памти тријумф у Ослу, којим је букирана карта за највиши ранг Лиге нација, а "орлови" су у том мечу деловали толико зрело и уиграно, да није постојао трчак сумње да ће доћи до зацртаног циља.

У марту почињу и квалификације за Европско првенство 2024. године, а Србија ће за противнике имати селекције које нису непрелазна препрека, нарочито не за тим који је директан пласман на Мундијал обезбедио победом над великом Португалијом и то на гостујућем терену.

"Орлови" нису учествовали на континенталном шампионату још од далеке 2000. године, а тај пост мора бити прекинут.

Уколико се пласира на Евро, уз добре резултате у Лиги нација, фудбалска репрезентација ће још једном вратити наду у светлију будућност, наду да ћемо једног дана бити међу најбољима у игри коју многи називају "најважнијом споредном ствари на свету".

И даље тиња нада да ће предстојећа година бити успешнија од претходне. Нација живи за успех фудбалског тима, а делује да је мало потребно да се "орлови" нађу међу најбољим европским селекцијама, али и ту задрже.

Квалитет је неспоран, однос према националном тиму такође. Потребно је само мало среће, а њу треба заслужити - понашањем, залагањем и борбеношћу на терену.