Меси треба да оде из Барселоне, то више није довољно амбициозан клуб

Најбољи фудбалер у историји клуба, освајач рекордних шест Златних лопти, човек који је својим доласком потпуно променио перцепцију "Блаугране" као спортског фактора на глобалном нивоу, дошао је до ивице стрпљења и само се чека када ће прескочити црвену линију.

Аргентинац је цео живот посветио једном тиму, чије боје брани од пуних 20 година, али је ова надасве чудна и сурова 2020. била прекретница и у том, чинило се, нераскидивом односу. Први јануар означава и датум када ће Меси, заједно са својим представницима, моћи да преговара са заинтересованим клубовима.

Изјавио је да неће то радити и да ће на крају сезоне, када буде слободан играч, одлучити о наставку каријере, али је некада незамислив сценарио сад постао реалност.

Када су датуми у питању, један од најболнијих у каријери свакако ће му остати 7. мај 2019. и гостовање Ливерпулу на "Енфилду", након убедљивих 3:0 у првој утакмици. Четири поготка у мрежи Марк-Андреа Тер Стегена и преокрет "црвених" за финале Лиге шампиона били су аперкат који је 33-годишњака из Росарија оставио у нокдауну.

Попут Рокија Балбое, којем живот пролети пред очима док покушава да се подигне са патоса ринга током тих дугих десет секунди судијског одбројавања, Месију као да је тада постало јасно да Барселона више није клуб за њега.

На почетку нове сезоне наговестио је председнику Ђосепу Марији Бартомеуу да му фали мотива и да размишља да оде, па све оно што се дешавало у следећих неколико месеци само су утврђивали бедем потпоре већ донетој одлуци.

Барселона је први пут од 2008. завршила сезону без трофеја, уз срамотан пораз од Бајерна у четвртфиналу најквалитетнијег европског такмичења, резултатом 8:2. Као грогирани боксер, легенда са "Камп Ноуа" изударана је као никада раније и шавови су почели да пуцају.

Прави земљотрес догодио крајем августа када је Меси послао бурофакс и затражио раскид уговора након пуне две деценије. Јасно ставио до знања челницима да је било доста, да не жели више да трпи сервиране лажи и непостојање правог пројекта.

"Клуб га је константно лагао и, поврх свега, ствари нису отишле у правцу у којем су сви хтели. Налази се у периоду каријере када и даље жели да буде успешан и осваја титуле. Не може да прихвата да други клубови освајају Лигу шампиона, а да Барса, са Лионелом, најбољим фудбалером у историји ове игре, нема довољно компететиван тим да би се такмичила за трофеј", изјавио је некадашњи председник Ђоан Лапорта, који је кандидат да поново заседне на чело петоструког шампиона Европе.

Рачунајући на договор са клубом, тражио је да оде као слободан играч, али Бартомеу није желео такав сценарио и пролонгирање сезоне због пандемије коронавируса искористио да присилно задржи најбољег фудбалера у тиму.

Леова откупна клаузула износи 700 милиона евра, што је цена коју сваки клуб мора да издвоји уколико жели да покрене трансфер. Продужена сезона није значила и померање термина дозвољеног за преговоре са другима, па је на крају национална лига потврдила да је уговор двеју страна и даље активан.

Меси је могао да, после пропуштања званичне промоције, настави да са бојкотом и евентуално издејствује трансфер без обештећења, али би евентуалном судском одлуком, у случају очекиване Барселонине жалбе, клуб у који оде морао да прати споменути износ, што никоме није било у интересу.

"Председник ми је рекао да могу да одем само ако платим 700 милиона евра откупне клаузуле. То није могуће и једини начин је био да идемо на суд. Никада се не бих судио са Барсом јер је то клуб који волим, који ми је дао све, то је клуб мог живота", рекао је када је било јасно да остаје, додавши да болна сага неће утицати на његов приступ тренинзима и утакмицама.

И управо је већ споменута реч "пројекат" оно што је рођеним шампионима најважније када бирају средину.

Када сте Барселона, несумњиво један од пет највећих клубова, афинитети, намере и понашање морају бити у складу са именом и реномеом који носите. Фудбалско тржиште се толико променило да се сада потези морају формирати на основу тренутног стања, док сви дугорочни пројекти резултате доносе тек касније.

Ако желите да будете најбољи, ако желите да се такмичите са најбољима, онда ваше амбиције морају бити на истом нивоу. Играчи које тражите морају бити на истом нивоу. Фудбал више није игра у којој побеђује омладинска школа, већ оно најбоље што имате у првом тиму.

Уколико вам је потребан леви бек, онда морате тражити Давида Алабу, Ендруа Робертсона или Антонија Дејвиса. Одбрана Каталонаца је већ дужи временски период упадљиво најслабији део тима, због чега је неопходно пронаћи решења међу "стубовима" других конкурентских клубова. Можда Вирџил ван Дајк није превише реална опција, али имена попут Дајоа Упамекана, Маркињоша или Матајса Де Лихта свакако јесу.

У случају да желите, на пример, нападача који ће заменити Луиса Суареса, на уму вам морају бити Хари Кејн, Роберт Левандовски, Ерлинг Браут Холанд, Килијан Мбапе, Нејмар...

Елита. Такве фудбалере захтева такмичење на највишем нивоу и, наравно, пошто су ретки од њих доступни, "бекап" опције морају да постоје. Уосталом, и Нејмар је некада био "нереална опција" за друге, па је већ неколико сезона члан Пари Сен Жермена. О Месију је излишно говорити.

То не значи да треба запоставити омладинску школу, која је у претходним деценијама изнедрила неке од најталентованијих мађионичара са лоптом. Ла Масија би могла бити зачин да се додатно обогати асортиман, али само ако се и у том систему рада начине очигледне промене – премало је да Ансу Фати буде први играч од Серђија Роберта који оставља дубок траг у сениорској конкуренцији.

Не значи, такође, да треба и немилице куповати све што се појави на фудбалској пијаци. Томе најбоље сведоче примери Филипеа Кутиња, Антоана Гризмана, Самјуела Умтитија, па и Миралема Пјанића, који у најмању руку нису оправдали очекивања.

Може се слободно рећи да је Месију матични клуб "украо" последње, најбоље године каријере, у којима је могао да се наосваја трофеја и на међународном нивоу, окруживши га саиграчима у најмању руку и, уз дужно поштовање, сумњивог квалитета и карактерних особина.

Изузимајући Луиса Енрикеа, сви тренери од Гвардиолине ере су били су по истом калупу – плашљиви, тактички лимитирани и безлични, често представљајући марионете управе. Ернесто Валверде је био доминантан у домаћим оквирима, али су порази у Лиги шампиона ментално дотукли екипу, коју је потом "сахранио" Роналд Куман.

Холанђанин је доведен да као легенда клуба врати постулате који су исти дуго красили, али је уместо тога, Каталонце водио до најлошијег почетка сезоне у последњих 30 година.

Али како то наш народ то најбоље уме да каже, риба смрди од главе и нагли потоп није тако изненађујући као што се чини. Претходна управа, која је због лавине незадовољних навијача, који су чак претили и да ће физички упастиу просторије клуба морала да се повуче, погрешним и исхитреним потезима довела је читаву организацију на ивицу банкрота.

Менаџмент са Бартомеуом на челу, лошом финансијском и трансфер политиком задужио је клуб више од пола милијарде, уз уговор који чека да буде активиран, а по којем ће Барселонин дуг нарасти за још 800 милиона евра. Довођени су погрешни играчи, често преплаћивани, а због чињенице да играју у тиму који највећи новац издваја на плате, задржавају се много дуже него у другим клубовима, упркос малој минутажи.

Бартомеу је после "случаја Меси" отишао и избори су заказани за крај јануара, када ће бити познато у којем ће правцу функционисати Барселона. До тада, одговорности као да нема за лоше резултате на, али и ван зеленог правоугаоника.

Нико од кандидата, па ни Лапорта, са којим су остварени највећи успеси од оснивања, није контактирао капитена и предочио му свој пројекат. Спомиње повратак Ћавија Ернандеса, можда и Карлеса Пујола, али је све то на "дугом штапу".

Можда и главни разлог због којег би Аргентинац требало да оде јесте тај што, чак и да се десе огромне промене на јануарским изборима, у фотеље седне најбоља могућа група људи, опоравак клуба трајао би годинама.

Меси нема то време, иако потписник ових неколико редова верује да га чека још најмање четири сезоне на врхунском нивоу, и потребан му "пројекат" који ће одмах носити епитет шампионског. Играчи са којима ће моћи да свака два-три дана излази на терен и буде сигуран да ће побеђивати.

Јасно је и да ће нова управа бити далеко од савршене, све је то реално исти сој људи, па би читава реконструкција Барсе могла да потраје, баш као што је то био случај са споменутим Ливерпулом или Манчестер јунајтедом. "Црвени ђаволи" од одласка сера Алекса Фергусона не личе на онај клуб из прве деценије 21. века, а и птице на грани знају колико је "редсима" било потребно да разбију клетву Премијер лиге.

"Истина је да сам сада добро, али током лета сам био веома лоше. Све што се догодило пре лета, начин на који је завршена сезона, потом и тај бурофакс и све остало... То се помало прелило и на почетак сезоне.Тренутно се осећам добро и радујем се борби у сваком такмичењу у којем учествујемо", речи су Месија у недавном интервјуу за телевизију Ла Секста.

Оне су дале разлога за оптимизам навијачима, свакако не желе да њихов херој оде и понесе дрес неке друге екипе.

Међутим, то неће променити чињеницу да Барселони фали амбиције да не пристаје ни на шта осим на највише циљеве, храбрости да заборави оно што се дешавало у прошлости и одлучно закорачи у нову еру, али и квалитета да надигра свакога ко јој изађе на мегдан – нешто што је неопходно да бисте били истински шампион.

Никола Ђукић (NikolaDjukic43)