Имамо ли чему да се надамо у Норвешкој и зашто не

Утакмица са Норвешком 8. октобра једна је од оних које се могу назвати "бити или не бити". Уколико савладамо Норвешку, Србији ће остати само један меч до пласмана на континентални шампионат. Уколико узгубимо...

"Орлови" су последњи пут учествовали на Европском првенству пре 20 година. Пуне две деценије национална селекција не успева да се пласира међу најбоље екипе на континенту, а потпуно је излишно набрајати које све фудбалске звезде су у том периоду носиле дрес са националним грбом.

Изговора има на претек. Решења, чини се, никаквих.

Истина је да је глобална пандемија коронавируса пореметила планове свих фудбалских селекција. Чињеница је и да српски репрезентативци тренутно нису у такмичарској форми, пошто у већини европских земаља још нису почели фудбалски шампионати.

Истина је и да су "орлови" у последња два меча играли против више него солидне Русије и непредвидиве Турске, али оно што су приказали изабраници Љубише Тумбаковића у 180 минута фудбала у Москви и Београду тешко да може да се оправда.

Тачно је да у утакмици са Турском нисмо примили гол, иако смо готово цело друго полувреме играли са играчем мање због искључења најискуснијег на терену Александра Коларова, али то не може и не сме бити оправдање за бледу партију "орлова".

Да не буде све црно, има ту и неколико добрих ствари.

Репрезентација, у утакмици против Турске, није примила гол после 11 такмичарских мечева. Голове које смо примили у Москви дошли су као последица катастрофалних грешака одбране, дакле није нас противник надиграо.

Александар Митровић из меча у меч показује да ће се у сваком тренутку борити као лав на терену, макар на себи носио два противничка дефанзивца. Прилику да заигра за А селекцију добио је јуноша Страхиња Павловић и, упркос повременим грешкама, показао одређени квалитет који националном тиму може много значити у будућности.

Проблем је у самој игри, која је безидејна, тупа, без правих решења.

Лопта у сваком мечу борави код српских дефанзиваца, везни ред, који би требало да креира нападе, готово да не постоји, па се Митровић узда у "отпатке" и своју борбу са противничком одбраном.

Јасно је да српска фудбалска репрезентација не припада самом врху европског фудбала, ни по именима, свакако не по приказаним играма, али чињеница је да "орлови" могу много боље од онога што су приказали у дуелима са Русијом и Турском.

До "судбоносне" утакмице остало је месец дана. Месец дана наде и стрепње за све оне који воле и подржавају националну фудбалску селекцију.

Кажу да бити на дну није толико лоше, пошто са дна не можеш да паднеш дубље већ можеш да кренеш само ка врху.

Крајње је време да "орлови" коначно рашире своја крила и крену ка том врху, па ма где завршили. А утакмица против Норвешке биће идеална прилика за тако нешто.