Дресови нам јесу врхунски, али у баражу мора и фудбал да се игра

Екипа Љубише Тумбаковића почетком новембра игра са Норвешком полуфинале баража за континентално такмичење и до тада ће морати много тога да промени.

Национални тим у престоницу Русије отпутовао је пун елана због одличних реакција на нове гарнитуре дресова инспирисане Николом Теслом, које је ФСС у сарадњи са "Пумом" открио пре неколико дана и, који јесу искрено изузетно атрактивни, али ипак главни утисак треба да буде приказано на зеленом правоугаонику.

Оно на чему ће селектор Тумбаковић са својим стручним штабом морати највише да ради, а што се већ неколико година понавља националном тиму ко год да је на клупи, јесу велики падови у ритму и интензитету у току саме игре.

Сада већ редовно се "орловима" деси, као вечерас против Русије, да након периода од 15-20 минута доброг фудбала, уследи део утакмице током којег противник господари тереном. И не само господари, већ и користи сваку пукотину и ствара добре прилике.

Најбоље су имали Артјом Дзјуба и Желимкан Бакаев у другој половини првог полувремена, пошто је прва потпуно припала репрезентацији Србије. Најближи голу од наших играча био је Сергеј Милинковић-Савић, док је велике проблеме чуварима правио Филип Костић по левом боку.

Ипак, ти "духови из прошлости" се јављају и често утисак о комплетној представи окрену на страну супротну од позитивне, што је случај и са дуелом на стадиону московског Динама.

На почетку другог полувремена пренервозни дебитант Страхиња Павловић је скривио пенал, али упркос слабој партији, такав сценарио није само његова грешка. Целокупна одбрамбена линија стајала је катастрофално и ланац погрешних одлука и потеза довео је до тога да нови штопер Монака обори Бакаева.

Везни играчи од којих би требало да почињу акције, Немања Гудељ и његов имењак Максимовић, пречесто су леђима били окренути противничком голу, у немогућности да у пријему "отворе терен". То је условило да тројица одбрамбених играча Србије имају лопту у ногама много више него што су желели, уосталом много више него што је потребно и препоручено.

Осим у првих 20 минута, потпуно одсечени из игре били су Душан Тадић и Александар Митровић, двојац чија нам сарадња доноси убедљиво највише погодака.

Костић се временом уморио и све више је имао дефанзивних задатака, док је Дарко Лазовић и поред асистенције, пружао премало решења у нападу. Тачније, таква је оцена за целокупну десну страну.

"Зборнаја" је загосподарила тереном, дуплирала предност сјајним поготком Каравајева, а наш тим тонуо све дубље. Толико, да чак и када је Митровић новим репрезентативним голом смањио на 2:1, енергија на терену је била таква да је потпуни повратак био много далеко.

Грешка Максимовића и други погодак Дзјубе су само потврдиле ту тврдњу и задале додатну главобољу Тумбаковићу и српским фудбалерима.

Прилику да поправи утисак "орлови" ће имати већ у недељу када у Београду дочекују Турску, у мечу којим почињу припреме за оно право, а то је дуел са Норвешком 8. новембра.

Бити или не бити за многе играче из ове генерације.

Никола Ђукић (NikolaDjukic43)