Јокановић: Еуро 1992. су нам одузели, били смо бољи од Данске

Ово лето је било резервисано за Европско првенство, али је оно, због пандемије коронавируса, одложено за наредну годину.  

"Неће се играти Европско првенство ове године, али ће играчи имати шансу следеће. Нама је првенство одузето и никада није враћено", рекао је Јокановић у интервјуу за Гардијан.

Рат на Балкану, санкције, па онда 31. маја 1992. године, Југославији је ускраћено право наступа на Европском првенству.

Десет дана пред почетак турнира, репрезентација је враћена кући из Шведске. Уместо Југославије, на турниру је заиграла Данска. 

Данци су, 26. јуна, победили Немачку у финалу и подигли трофеј намењен најбољој екипи у Европи. 

Јокановић верује да је то требало да ураде он и његови саиграчи из репрезентације.

"Били смо много бољи тим од Данске", сигуран је Јокановић.

Југославија се пласирала на ЕП, Црвена звезда је годину дана раније освојила титулу првака Европе, репрезентација је на пенале изгубила од Аргентине на Светском првенству...

Тим који никада није сазнао колико може 

Генерација која је освојила Светско првенство за играче до 20 година, и била вицешампион Европе (до 21) - никада није добила прилику да испита своје могућности.

Фудбал није могао да побегне од рата и конфликта - селектор Ивица Осим је открио да је Срећко Катанец тражио да не игра против Аргентине 1990. године, пошто је његова породица добијала претње смрћу.

Осим је поднео оставку недељу дана пре него што је Југославија избачена са првенства Европе, због ситуације у његовом родном граду Сарајеву, а повукао се и Дарко Панчев, златна копачка Европе. 

"Постигао је десет голова у квалификацијама. Могли смо да направимо нешто велико са играчима који су били ту, али тим је био још јачи месец дана раније. Ужасно време. Екипе нису желеле да играју пријатељске мечеве са нама. Отишли смо у Шведску, чули смо гласине... Дошли смо први, покушали смо да их 'преваримо', да не могу да нас врате кући", рекао је Јокановић уз осмех.

Ипак, то није помогло.

"Преко ноћи, избачени смо. Били смо разочарани. Толико смо желели да покажемо шта можемо, али се због политике враћамо. Ужасан осећај. Чекали смо два или три дана да се организује лет за Београд. Онда је био проблем на аеродрому, десет сати смо чекали да нас пусте да одемо".

"Трауматично искуство за многе од нас. Европско првенство је био први велики турнир за многе, а морали смо да чекамо до 30. године на следећи. Ја сам играо шест година касније на Светском првенству у Француској. Исто је било и за Пеђу Мијатовића, Синишу Михајловића, Владимира Југовића... Ипак, други су много више патили од нас. Наши проблеми су били спортске природе. Дешавало се нешто много горе", рекао је Јокановић.

Репрезентативци Југославије гледали су на телевизији како Данци освајају турнир. Додуше, нису баш сви гледали.

"Нисмо баш били расположени. Победили смо их у Копенхагену, а они нас у Београду. Ипак, свашта се издешавало, па су дошли опуштени. Заправо, само једном су победили до финала. Ја сам избрисао то првенство из сећања. Нисмо могли да играмо и то је то. Нисмо могли да играмо квалификације за СП у САД, као ни квалификације за ЕП 1996. године. Многи верују да смо могли да урадимо велике ствари, али никада нам није пружена шанса". 

Пријатељство опстало, упркос рату 

Шест година касније, Југославија је играла на Светском првенству у Француској, где је Хрватска дошла до полуфинала. 

Политика, тврди Јокановић, никада није пореметила односе међу играчима. Држава се распала, пријатељства су опстала.

У Овиједу су играли Јанко Јанковић и Никола Јеркан, тренер је био Радомир Антић. Јокановић каже да му је у Челсију много помогао Марио Станић.

Јокановић је европску каријеру започео у Овиједу 1993. године, а потом је играо или тренирао, у Енглеској, Израелу, Бугарској, Катару, на Тајланду...

У богатој каријери је играо са многим добрим играчима, тренирао је сјајне фудбалере.

"Просинечки је био најталентованији. Али било их је много - Зола, Ђалмиња, Мијатовић, Стојковић...", рекао је Јокановић и признао да се мучио са променом стила када је, као старији играч, стигао у Енглеску. 

Освојио је титулу са Депортивом, водио Партизан до две узастопне дупле круне, освојио је титулу на Тајланду. Донео је Макабију групну фазу Лиге шампиона, прву у историји клуба. За енглеске медије најзначајније, два пута је изборио пласман у Премијер лигу.

"Нисам авантуриста. Желим да радим у природном окружењу, а најприродније је моја земља. После Партизана, у Србији немам опције. У Шпанији се још није указала прилика. А да ли бих поново радио у Енглеској? Наравно", рекао је Јокановић.

"Живим у Мадриду, али ако немам прилику да радим овде, зашто бих стао. Не седим и плачем код куће, покушавам да радим, напредујем. Волим да радим, а бонус је то што волим то што радим. Не размишљам да зарадим новац и одем на пецање. Не знам да возим аутобус, водим ресторан, да будем новинар... Знам да радим ово што радим, заправо, имам довољно ентузијазма. Не кајем се због свих 'авантура' и не размишљам о наредном кораку. Немам намеру да се зауставим, уживам у животу више него у победама", рекао је Јокановић.