Албанија, строго контролисани фудбал

Тако су атмосферу на утакмицама Албанија – Србија и Скендербег – Партизан описала двојица бивших репрезентативаца, играча великих тиранских ривала Партизанија и Динама, прилично изненађених што су се увреде на рачун гостујућих тимова могле набројати на прсте, а инциденти били окончани оног тренутка када је ухапшен младић који је бацио камен на прозор аутобуса српске репрезентације.

Повремено клицање "етничкој Албанији", Ослободилачкој војсци Косова и Исмаилу Морини, чији је дрон на прекинутом мечу између Србије и Албаније у Београду унео додатне тензије у ионако килаве односе између два народа, је суштински све што су навијачи успели да "изведу" током та два дана фубала у Елбасану.

Хиљаде навијача Албаније и Скендербега, као и маса људи који су утакмице желели да искористе како би промовисали поруке сасвим друге врсте, остали су, међутим, далеко од стадиона, пошто су Еди Рама и албанска влада одлучили да на мечевима највишег могућег ризика не сме бити инцидената.

И то су успели. Током утакмице између Албаније и Србије, на стадиону је било свега две или три хиљаде истинских навијача, док су преостале улазнице добили владини и партијски службеници, јасно инструисани како се имају понашати током меча.

Полицајцима је, такође, све било јасно, па су најватранији навијачи међу Албанцима – група "Црвено и црно" (Кучи и зи) и приштински Плисат једва у неколико наврата успели да узвикну "УЧК, УЧК" пре него што су се око њихових вођа појавили агенти у цивилу.

Припадници тајне службе су одузели дечаку шал на којем је писало "Косово" и тренутак пре него што је схватио шта се дешава, дали му шал репрезентације Албаније рекавши да "ипак игра репрезентација Албаније".

Сличан призор поновио се и током меча Скендербег – Партизан, када је један од надобуднијих навијача желео да развије заставу идентичну оној коју је на стадиону Партизана дроном спустио Исмаил Морина. Пре него што је потпуно распаковао заставу, пришао му је полицајац у цивилу и "замолио" га да је спакује и стави у унутрашњи џеп јакне.

И рекао му да то више не чини, јер ће "у противном летети преко ограде стадиона".

Те су поруке била потпуно јасне. Током два дана тензија у Елбасану је, чини се, било више полицајаца и агената у цивилу него навијача. Улице око стадиона биле су потпуно блокиране, а навијачи су у Арену могли да уђу тек после детаљне провере, иза које је остала гомила бачених упаљача, флаша воде и застава са порукама које нису биле у сагласности са смерницама владе у Тирани и Уефе.

Међутим, атмосфера на та два меча била је потпуно различита. Пре две године, улицама Елбасана једва је могло да се хода од тензије која је владала међу ривалским репрезентацијама, потенцијално опасним навијачима и полицијом, спремном да хитро регује у случају да ствари измакну контроли.

У таквој ситуацији, они ретки који су успели да се домогну карата, једноставно нису знали како да се понашају, па је навијање било млако, јер се свако озбиљније негодовање, на рачун судија или гостујућег тима, косило са претходно јасно дефинисаним смерницама.

Случно је било и у четвртак увече током меча Скендербег – Партизан, током којег су навијале свега две, озбиљно раздвојене групе навијача тима из Корче, чији су становници у Албанији ионако познати по темпераменту необично благом за овај део Балкана.

Између њих, делови трибине били су потпуно празни, пошто полиција није дозвољавала гледаоцима ни да приђу тим деловима стадиона. У једном од тих, потпуно пустих кавеза били су и контролори Уефе, којима се дизала коса на глави сваки пут када би навијачи скочили са седишта, реагујући на какву акцију или судијску одлуку.

Износ на рачуну који је Тирана платила за ове две акције остаје непознаница. 

Полиција је, зарад очувања мира, у та два дана ангажовала готово све што је имала на располагању: специјалне јединице, атнитерористичке снаге, јединице за разбијање демонстрација, специјалисте за уклањање експлозива, оклопне транспортере, водене топове, уређаје за електронско ометање, прислушне уређаје и хеликоптере.

Читаву масу агената, који су се шетали Елбасаном у цивилној одећи, познаваоци локалних прилика препознавали су по томе што су сви имали идентиче патике. После мечева Србије и Албаније, пре две године, Уефа је мудро одлучила да се те две репрезентације више неће састајати у квалификацијама, а можда би било смислено такве утакмице спречити и у клупском фудбалу.