Клоп показао Нагелсману да још увек мора да учи

Дуел Ливерпула и Хофенхајма увек је и једино могао да буде тренер два немачка тренера. Једног који је најавио будућност немачког фудбала својом gegenpressing револуцијом, други који заправо јесте та будућност. Јирген Клоп и Јулијан Нагелсман су у првом мечу показали тактичку префињеност (или префриганост, зависи са које стране посматрате) због које је то био један од најбољих дуела које смо видели овог лета, у било ком такмичењу у Европи. Управо су лекције научене из тог меча биле видљиве на Енфилду, у реваншу.

Ливерпулов уски 4-3-3 био је пре седам конструисан тако да крила, Садио Мане и Мохамед Салах, такозваним закривљеним кретњама притискају сајд бекове Хофенхајма (који игра у базичном 3-1-4-2 систему), а да истовремено остану на линији додавања и спрече да лопта стигне до крилних бекова (покривање сенкама је термин за овај дефанзивни модел).

Међутим, динамичним позиционирањем централног бека немачког тима, интелигентним позиционирањем између линија два нападача и два офанзивна везна фудбалера, сјајном селекцијом решења пивота Демирбаја, Хофенхајм је често успевао да разбије дефанзивни приступ енглеског тима и да са лоптом стигне до нападачке трећине терена. На овом мечу, пресинг Ливерпула био је другачије конципиран, био је осмишљен као високи нападачки пресинг у којем је сам број играча који је у њему учествовао, распоређених у неколико пресинг слојева, спречавао сваки покушај Хофенхајма да лако уђе у игри, односно да има мирну и чисту прву фазу поседа.

Са лоптом Ливерпул је био веома директан, користећи брзи напад (напад у офанзивној транзицији који почиње у средњој трећини терена) као основни офанзивни модел, насупрот мирнијем континуираном нападу. То је дозволило Манеу да има прву шансу већ након неколико минута. Али то је био само увод у невероватну прву четвртину сусрета „редса".

Користећи често утрчавања трећег човека (у којем играч А додаје лопту играчу В, користећи играча Б као посредника), приликом којих је Садио Мане често пробијао последњу линију противника – која је, наравно, чинила пет фудбалера – Ливерпул је почео да постиже гол за голом, са готово увредљивом лакоћом. Напослетку, у два од три напада Мане је лопту петом проследио, прво стрелцу Џану, а затим и асистенту за трећи гол Фирмину, некада играчу баш Хофенхајма, када је стрелац поново био Џан, по први пут у својој каријери два пута прецизан на једном мечу. Између њих гол је постигао и Салах. Тачно 143 секунде је прошло између другог и трећег гола фуриозног Ливерпула.

Нагелсман је брзо реаговао. У игру је увео Ута, а облик свог тима из 3-1-4-2/3-3-2-2 променио у базични 4-2-3-1. То је његовом тиму донело и прву озбиљну шансу, а и први ударац на гол, када је Гнабри изашао сам испред Мињолеа, али није успео да погоди гол. Али, само који минут касније, то је урадио Ут, баш као и у првом мечу.

Оно што је Нагелсман променом система добио јесте да је негирао модификацију офанзивног облика који је припремио Јирген Клоп. Ливерпул, иначе, игра са веома високо позиционираним бековима и уским крилима, што тиму у поседу даје 2-3-5 облик. Међутим, како се Хофенхајм иначе брани у 5-3-2 систему, поклапање облика би било сувише погодно за немачки састав. Стога је Ливерпул у 115 минута овог двомеча демонстрирао благу асиметричност. Морено је играо како обично игра леви бек Ливерпула на левој страни, али је десни бек Александер-Арнолд остајао у првој линији напада, креирајући ситуациону платформу са три играча. Ово је дозвољавало Ливерпулу да има вишак у односу на прву дефанзивну линију Хофенхајма, која је подсећамо, имала два играча, а да тиме са доста лакоће износи лопту и осваја простор.

Но, са три играча напред у првој пресинг линији (са два су играли у средњој и ниској зони), Хоефнхајм је ову замисао учинио бесмисленом, те се Ливерпул вратио својој стандарднијој колективној нападачкој структури.

Наставак сусрета донео је мирнији фудбал – али и немирнијег Садија Манеа, који као да је по сваку цену желео да у своју добру партију утка и један погодак. У првих 15 минута другог дела имали смо прилику да видимо у пар наврата због чега Клоп сматра да је пресинг по изгубљеној лопти, дакле контрапресинг или пресинг у дефанзивној транзицији, најбољи плејмејкер на свету. Играчи Ливерпула су кроз рад са својим тренером стекли аутоматизам да нападају лопту и, још важније, простор око ње чим и где год је изгубе.

Ривал, који је већ почео да развлачи своју структуру, спремајући се да отпочне напад, није спреман одмах да се брани и Ливерпулу је много лакше да дође у прилику.

Али није контрапресинг, већ високи средњи пресинг донео Ливерпулу четврти погодак. Фогт је изгубио лопту након сјајног старта Хендерсона, да би читаву акцију која је уследила завршио Фирмино, не либећи се потом да се огреши о модерни тренд у којем фудбалери не славе гол дат тиму за који су некада наступали.

Меч је потом добио онај тон какав обично имају дуели, одавно резултатски одлучени, који се играју у раној фази сезоне, када комбинација жеље за чувањем енергије и још увек недовољна утренираност неких играчких принципа чини игру у пољу споријом и разуђенијом.

Немци су покушавали да стигну до гола вредног сачуваног образа, а то су и успели када је мрежу Мињолеа погодио Вагнер. Хофенхајм је у финишу сусрета имао две трећине поседа и три шута ка голу, из релативно изгледних позиција, те је смислено рећи да је погодак и заслужио.

На крају, извесно је да у Лигу шампиона иде квалитетнији тим, способнији да контролише све четири фазе игре практично током свих 90 минута. Ово је била, недвосмислено, најбоља утакмице у сезони енглеског састава, који уз овај степен ангажованости и расположености својих главних играча, уз константне модификације које су карактеристика рада Јиргена Клопа и његовог стручног штаба, може да очекује да има значајну улогу у елитном континенталном такмичењу.

Што се тиче Хофенхајма, толико дуго једине непоражене екипе у Бундеслиги прошле сезоне, делује као да овај састав, који се претпрошле сезоне спасао практично са ивице провалије и некако остао у првој лиги Немачке, још увек мора да "надође" како би био спреман да игра на равној нози са најбољим тимовима континента. Играње у Лиги Европа ће му свакако у томе много помоћи.