Читај ми!

Пола века Звездине Маракане!

На данашњи дан пре тачно 50 година, одиграна је прва утакмица на београдској Маракани. Тог 1. септембра 1963. године Црвена звезда је угостила Ријеку и победила са 2:1. Током њене богате историје, на Маракни су одигране многе антологијске утакмице које ће остати у сећању Звездиних навијача, али и љубитеља фудбала у Србији.

Пре тачно пола века саграђена је београдска Маракана - дом фудбалера Црвене звезде. Овај стадион био је поприше многих историјских утакмица важних за Црвену звезду, али и за српски и европски фудбал.

Звездину Маракану су у протеклих 50 година погнутих глава напуштали Реал, Барселона, Ливерпул, Бајерн... Аплаузи, песма и уздаси навијача већ пет деценија одјекују највећим српским стадионом чији зидови љубоморно чувају тајну вечне љубави између нас и ње. Наша „Неосвојива тврђава" од 1. септембра 1963. године у Србији, на Балкану, у Европи и свету има статус феномена, стадиона са најбољом атмосфером и највернијим присталицама. У својим одајама Маракана крије и највредније фудбалске трофеје, пехаре намењене прваку Европе и света.

Историја каже да је први посетилац на Маракани 1. септембра 1963. године био Лаза Петровић, земљорадник из околине Лознице. Овај ватрени навијач појавио се на стадиону у шест сати изјутра, заузео своје место на источној трибини, извадио сир и погачу из торбе, доручковао и стрпљиво сачекао почетак утакмице са Ријеком.

Иначе, терен са трибинама који је првобитно саграђен 1927. године на месту на коме је данас Маракана припадао је ФК „Југославија", а сам изглед је био примерен том времену. Трибине су биле дрвене, гледаоци су углавном стајали на утакмицама, а капацитет је износио 20 хиљада стајаћих места. Током Другог светског рата, ФК Југославија се гаси, а оснивањем ФК Црвена звезда, 4. марта 1945. године, стадион некадашњег ФК Југославија, а на коме је данашња Маракана, уступљен је нашем клубу. Двадесет седмог децембра 1959. године Црвена звезда је одиграла последњу утакмицу на свом старом стадиону. Екипа Новог Сада била је ривал на опроштају од дотрајалог игралишта.

Са њим је отишао и део фудбалске историје. На њему је Моша Марјановић дао гол Замори, савладан је Планичка, а после Другог светског рата одигране су многе лепе и узбудљиве утакмице. После опроштајне утакмице стадион је порушен и на његовим темељима почео је да се гради нов, модеран спортски објекат.

Претходно, да би се дошло до површине новог терена, 12 метара нижег од ранијег, требало је да се избаци преко 350.000 кубика земље и 15.000 кубика камена. Поред велелепног изгледа, стадион је добио за то време изузетну траву на игралишту, са дренажом и свим слојевима непоходним за "живот" травнатог терена. Већ наредне године, када је изградња стадиона потпуно завршена, капацитет је износио читавих 110 хиљада гледалаца!

Због своје грандиозности и великог капацитета, навијачи су са правом стадион поредили са тада највећим на свету - Мараканом у Рио де Жанеиру. Од тих дана, па све до данас, то име је остало саставни део приче о Црвеној звезди, а стадион је постао синоним успеха и победа.

Први гол на Звездиној Маракани постигао је Трифун Михајловић, у сусрету пионира Црвене звезде и Јединства из Земуна, предигри првенственог меча са Ријеком. Први званични, прволигашки, погодак дело је Ријечанина Вукоја, док је први гол за сениорски тим Црвене звезде постигао Душан Маравић, на истој утакмици.

Звезда је ту прву утакмицу против Ријеке добила са 2:1, након преокрета.

"Ту утакмицу против Ријеке смо ишчекивали као нешто историјско. Јер, тим који истрчи на терен улази у историју, биће записан за сва времена као први који је играо на новом стадиону", сећа се Драган Џајић тих тренутака.

Највећа посета на београдској Маракани забележена је 1975. године на утакмици са Ференцварошем, на којој је било присутно око 117.000 навијача, док је више пута кроз историју на највећем српском стадиону број посетилаца превазилазио бројку од сто хиљада душа.

На овом стадиону су одиграна и три европска финала. Ајакс је с Кројфом у Купу шампиона 1973. победио Јувентус с 1:0, а Чехословачка је 1976. постала европски првак пошто је савладала Бекенбауерову Западну Немачку на пенале.  

Пратећи модернизацију фудбалских објеката и поштујући ригорозне захтеве Уефе, у циљу већег комфора и безбедности навијача данас је тај број знатно смањен и постављањем столица на све четири трибине, капацитет стадиона је сведен на 53 хиљаде седећих места. Дужина терена је 105 метара док је ширина 68 метара.

Маракану за своју другу кућу сматра више од 4 милиона навијача Црвене звезде. О љубави према клубу, али и према стадиону, можда најбоље сведочи графит који данас краси зидине Маракане, а у којем стоји:

"Овде су најбољи падали, овде су најбољи стварани, овде зидови још причају, о хуку севера који не престаје. Приђи, чућеш бубњева звук, армије која сложно грми, овде зидови вечно ће причати, о љубави између ње и нас!"

Број коментара 4

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 19. новембар 2024.
11° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње