Димитри Паје и сузе које је Француска чекала

Вредност фудбала је дубока, дубља него што се уопште да објаснити симплистичком природом писане или, још мање, изговорене речи, али та вредност је симболичка. Фудбал је предивно важан, али не лечи болести и не спречава ратове.

Међутим, може, као ниједан спорт - ни близу ниједан други спорт - да понуди тренутке катарзе. Тешко је нагласити довољно некоме са стране колико Европски шампионат значи људима у Француској, а самим тим колико је важан био тај први меч између Француске и Румуније, а онда, последично свему томе, колико је важан гол постигао Димитри Паје.

Само неколико месеци раније, ужасни терористички напади су потресли Париз. Три бомбе су експлодирале испред стадиона на којем је играна утакмица (а на којем је Француска пре 18 година постала првак света). Парижани су посебно поносни на свој Joie de vivre (радост живљења), о којем је и Ернест Хемингвеј писао, али свако ко је од онда посетио француску престоницу могао је да се увери да је читав град у неком стању тихог грча. Страха, пре свега.

И због тога је толико било важно да се радују баш на том месту - на стадиону који се зове „Француска", који се налази у Сен Денију, посебно мултиетничком месту, где им је Зидан (дете кабилских, односно алжирских досељеника) донео титулу првака света.

Румунија је одиграла сјајан меч, играјући свој чувени средњи блок, упијајући као велики жути сунђер нападе ривала који је, паметно али углавном не са много успеха, покушавао да централно оријентисаним кретњама своја два крила створи нумеричку супериорност у и око чувене Зоне 14, најважнијег предела на фудбалском терену.

План Дидијеа Дешама је био добар, али није успевао. Француској је био потребан херој. Добила га је у облику предивно талентованог Димитрија Пајеа, некарактеристично за фудбал ендоморфски грађеног момка са острва Реинион. Овај 29-годишњак, који је као играч Нанта радио и у продавници одеће, а који је сав свој величанствени потенцијал открио играјући у Марсељу код Марсела Бијелсе, омиљеног тренера свих тренера, био је далеко најбољи појединац утакмице (Канте је такође био виспрено надахнут).

Наместио је гол који је постигао Жиру, а пре тога је измислио још барем седам или осам квалитетних ситуација за свој тим. У првом полувремену је одиграо најтежи пас који постоји у фудбалу - вертикални пас по земљи који пресеца више од једне линије ривала, а само је пословична привремена неурачунљивост Жируа спречила да се то даље метаморфише у изгледнију шансу. Одиграо је и небројано интелигентних додаваља треће линије (шпански термин са ронда, односно "шеве", који означава додавање између два или више фудбалера ривала) у завршној трећини терена.

Паје се испрофилисао као један од најбољих извођача слободних удараца на свету, вештине коју поједини тренери сматрају толико тешком јер шутеру дозвољавају превише времена да се намести и размишља. Гуши се инстинкт.

Овога пута Паје није имао времена да размишља (прошле сезоне, у Вест Хему, Паје је упутио тек четири ударца на гол левом ногом) када је у самом сумраку меча примио лопту између хоризонталних линија Румуније, али је био подједнако успешан и подједнако спектакуларан у тој својој успешности.

Паје је играо и као човек који тражи неку своју личну правду. Требало му је дуго времена да опрости Дешаму и прежали што није ишао на Мундијал у Бразилу, иако је игро све мечеве у квалификацијама.

„Видели сте човека који је повређен. Показао је невероватну жељу", рекао је Анри после меча за Би-Би-Си.

„Показао је игром против Румуније колико може, просто је рекао 'нисте ме повели на Светско првенство и сада ћете видети колико сте погрешили'. Желео је сваку лопту, у свакој акцији. То показује колико воли да игра за национални тим", објаснио је Анри, који зна пар ствари о томе шта значи играти, побеђивати и освајати са Француском.

А шта је рекао сам Паје после меча...

"Бити овде и постићи одлучујући погодак, то је награда за вредан рад и толико жртве током каријере. Уживам. Било је много притиска и стреса како се приближавао почетак такмичења и ово је велико олакшање. Да ми је неко рекао да ће овако да буде, пре само годину дана да ми је рекао да ћу ја овде да будем, не бих му веровао", истакао је Паје.

"Прва утакмица на такмичењу никада не може да буде лака, посебно не против оваквог тима. Имали смо проблема, али је најважније да смо победили, рачуна се само резултат. Награђени смо на крају, иако није било савршено. Било је као да смо играли финале. Веома сам срећан због играча", казао је селектор Француске Дидије Дешам, који је, јасно, посебно нахвалио Пајеа.

"Никада нисам сумњао у Димитрија. Његов утицај на утакмицу је несумњив. Решио је све наше проблеме".

Селектор Румуније Ангел Јорданеску жали за пропуштеним приликама свог тима - којих није било мало и које нису биле слабог квалитета - али је и он своје излагање посветио једном фудбалеру у плавом дресу.

"Добро смо одиграли утакмицу, иако је било и позитивних и негативних момената. Могу да жалим за приликом у четвртом минуту јер да смо тада дали гол, све би било другачије. Другачије би било и да смо дали гол и на почетку другог полувремена, али смо нажалост поново промашили. Пораз у последњим тренуцима боли, али морам да похвалим величанствени гол величанственог играча", рекао је Јорданеску.

Француска ће у следећем колу играти против Албаније, а Румунија против Швајцарске.