Словачка

Тим који предводи некадашњи репрезентативац Чехословачке, али и тренер доста словачких клубова, стоји у врло конвенционалном и дисциплинованом 4-2-3-1 систему. Марек Хамшик има слободну улогу у тиму, а она му је донела најбоље игре које је икада пружао у дресу „соколова". Уопште, читав тим, који се први пут од остамостаљења пласирао на ЕП, игра много боље у протеклих пар година.

Проблем који има Словачка је исти онај који имају све једнодимензионалне екипе - предвидљивост. Марек Хамшик је најбољи играч тима, али и једини креативни вентил, што значи да ако њега зауставите, успорите, избаците динамике меча, урадили сте четири петине посла.

Словачка неће ни постићи превише голова. Адам Немец готово да није ни играо у Виљему II и ван је сваког могућег ритма, што у контексту турнира који траје само месец дана, у најбољем случају, представља обично велики проблем. Михал Дурис, нападач Викторије Плзењ, нешто је најближе најистуренијем играчу у форми што Словаци имају.

Словачка је играла сјајно иза и без лопте у квалификацијама, када су примили само осам голова, али њени централни бекови или вуку повреде или лоше успомене из лоших сезона. Од тога како ће они одиграти, као и два централна везна фудбалера који у 4-2-3-1 систему имају огромну дефанзивну одговорност, зависиће и евентуални успех Словачке у Француској.

Вреди свакао обратити пажњу и на Роберта Мака, некада члана академије Манчестер Ситија и фудбалера Нирнберга, који је тренутно можда и најупечатљивији фудбалер грчког ПАОК-а.