Одлазим тужан, али и поносан

Хрватска селекција орпостила се од Европског првенства у Пољској и Украјини, али уједно се опростила и од Славена Билића.

Билић се повлачи са клупе „ватрених", а рад ће наставити у клупским водама - одлази у Локомотиву из Москве.

У последњем обраћању новианрима пре повратка у Хрватсу, Билић је нагласио да одлази поносан, иако несрећан и тужан. Све, наравно, јер је јако желео да види Хрватску поново у четртфиналу Европског првенства.

"Са овим момцима смо направили максимално што смо могли. Али, не могу да се отмем утиску да се ова репрезентација једног дана може вратити и са медаљом. Не знам, ево погледајте Немачку. Имају 1:1 с Данцима и онај им се један укаже пред Нојером и не постигне гол. Е сад, да ли је то квалитет, срећа... Показали смо да смо квалитетна екипа, ево, показали смо и да се бункером можемо бранити. Све је то плод мукотрпног рада", рекао је Билић.

"Дошли смо да освојимо ЕП и на крају смо показали да то и није тако нереално. Нисмо успели да прођемо групу и зато сам дубоко несрећан", додао је одлазећи хрватски селектор.

Влике полемиек воде се у хрватској јавности у вези са одлукама Вофлганга Штарка на мечу против Шпаније. Спомиње се „недосуђени једанаестерац" над Ведраном Ћорлуком, као и погодак „фурије" за који верују да је био постигнут након недозвољене позиције.

"Не замерам судији ништа. Видео сам спорне ситуације, офсајд Шпанаца и пенал над Ћорлуком, али гледајте...и он је човек. Некад се догоди да и судија погреши, не кривим га. Не верујем у уроте против нас. Не желим да верујем у то", рекао је Билић.

Све би било знатно другачије, или би се барем лакше заборавило, да је којим случајем Ракитић идеалну прилику, коју му је припремио Модрић, претвориоу погодак.

Ни Ракитићу Билић ништа не замера. Штавише, рекао је да би са њим ишао у рат.

"Ми смо ту шансу заслужили јер смо изненадили Шпанце, али Икер их је спасио и због тога је проглашен најбољим играчем утакмице. Да је Ракета погодио било где другде био би гол...Он је као играч страшно напредовао, постао је снажна карика у репрезентацији. Са њим бих ишао у рат, прави је "фајтер"", рекао је Билић.

Повела су се и поређења са првенством одржаним у Енглеској 1996. године, када је Хрватска елиминисана у четвртфиналу. Билић је тада, уместо на клупи, време проводио на терену.

"Те 1996. године против Немачке сам плакао једини пут. Тек после смо схватили да можемо. Сада сам поносан. Недостајало је среће", рекао је Билић.

И за крај, Билић је говорио о свему ономе што је потребно да се буде селектор, као и да ли ће се једног дана поново латити истог посла.

"Ниједан посао није мерљив са овим. Ово је најпоноснији посао. Ипак, не верујем да ћу икада опет имати толико енергије. Као селектор превише сам се трошио на неке спољне факторе. Молим вас да следећег селектора поштедите тих ствари", рекао је Славен Билић.