Ирска, тим без оптерећења

Ретко која селекција на овом Европском првенству, осим можда Данске, има тако тежак задатак пред собом као селекција Ирске.

Када је Ђовани Трапатони преузео ову репрезентацију 2008. године, преузео је екипу која није учествовала на Европским првенствима две деценије. Ирци су у квалификацијама за првенство 2008. године победили само четири пута, од чега два пута Сан Марино, и завршили су далеко иза Немачке и Чешке. Долазак искусног Италијана готово истог тренутка донео је резултате.

Ирска је 2010. године била на прагу Светског првенства, али је погодак Вилијама Галаса, сигурно један од контроверзнијих у историји ове игре, одвео Французе у Јужну Африку.

У квалификацијама за првенство у Пољској и Украјини, Ирска је завршила иза Русије, али су у плеј-офу учинили оно што је из неког разлога нашим репрезентативцима било претешко - преслишали су Естонију чиме су изборили право да се нађу међу најбољим селекцијама Старог континента.

Ирска је поражена само једном у квалификацијама, и то 3:2 од Русије, али су остатак одиграли доста конзистентно и сигурно. Успут су победили у неколико доста озбиљних припремних утакмица, рачунајући и сусрет са Трапатонијевом родном Италијом од 2:0.

Шај Гивен и Роби Кин обележили су квалификације када је Ирска у питању. Први је забележио своју 120. утакмицу у националном дресу, док је Кин стигао до бројке од 53 голова за своју репрезентацију.

Ова, Трапатонијева Ирска, постигла је и национални рекорд по броју утакмица на којима нису примили погодак. Гивен није лопту вадио из мреже од пораза од Уругаја од 3:2, па све до победе над Јерменијом од 2:1. Све скупа, Ирска није примила погодак на осам сусрета, а на 13 утакмица нису поражени.

"Ирска је одабрала овај стручни штаб како би стигла до резултата, и мислим да смо испунили очекивања. Играчи су учинили исто", истакао је Трапатони, који је поражен само два пута од маја 2008. године.

Претходни пут када се Ирска нашла на Европској смотри фудбала била је 1988. година, а те године су на свом дебију савладали Енглеску са 1:0, сада већ легендарним поготком Реја Хотона.

Место у полуфиналу Ирцима су преотели Холанђани, иначе каснији победници турнира.

Ирска је била близу месту у завршници у још три наврата у периоду од 1992. до 2000. годинеали су у доигравању губили од Холандије, и Турске два пута.

Међутим, иако је Ирски изабрани тим у очигледном резултатском и играчком успону, њихов пролаз у четвртфинале у групи са Шпанијом, Италијом и Хрватском не делује претерано изгледан. Ирци јесу, наравно, показали да могу да играју са свима на равној нози, као и да са правом тактиком и уз карактеристичан ниво пожртвованости јесу у стању да помрсе рачуне оним најбољима. Ирци можда неће догурати далеко, али ће свима сигурно бити тврд орах, ту укључујући и браниоца титуле репрезентацију Шпанију.

Сасвим је сигурно, с друге стране, да ће ова екипа бити миљеник великог броја „неутралних" европских навијача, односно оних који немају ту срећу да свој национални тим прате у Пољској и Украјини.

Ђовани Трапатони је поверење указао следећој 23-рици фудбалера:

Голмани: Шај Гивен, Кирен Вествуд, Дејвид Форд

Одбрана: Шон Сент Леџер, Ричард Дан, Џон О'Шеј, Стивен Кели, Пол Мекшејн, Дарен О'Ди Везни ред: Стивен Ворд, Глен Вилен, Ајден Мекгиди, Кит Ендрјус, Демијен Даф, Стивен Хант, Пол Грин, Џејмс Меклин

Напад: Кевин Дојл, Роби Кин, Џон Волтерс, Шејн Лонг, Сајмон Кокс