Бразил и Хрватска, посластица за отварање

Пресија са којом се „селесао" суочава на Светском првенству је двојак. Они морају да задовоље милионе који више него ишта желе освајање шесте титуле првака света и коначно анулирање трауме коју је пре 64 године проузроковао Мараканазо. Симултано, морају да умире и оне друге милионе који већ годину дана демонстрирају против овог истог Светског првенства јер га виде као препреку у остваривању њихових основних социјалних потреба.

Када се све то сагледа, није необично што је Сколари ангажовао три психолога да припреме играче за, надају се, свих седам утакмица које их чекају. И сам Сколари, првак света из 2002. године, у припреми се више узда у моћ психологије него у прагматичност тактике. Позната је прича да је играче, вече пре финала Купа Конфедерација, у којем је Бразил шокантно растурио Шпанију, играче мотивисао цитатима из цртаних филмова Волта Дизнија.

А управо овај први дуел, који играју са Хрватском, има моћ да одреди даљи ток такмичења за Нејмара и другове и њихову лађу усмеру на победнички курс.

Ниједан домаћин шампионата до сада није изгубио свој први меч у такмичењу, а када се зна да је Бразил минималним резултатом (захваљујући лепом поготку Каке) савладао Хрватску на Мундијалу пре осам година у Немачкој, јасно је коме је традиција наклоњена.

Искуство учешћа на „турниру свих турнира" је такође на страни оних који ће играти у жутим дресовима. Бразил је једини тим који је играо на свим Светским првенствима до сада, дакле ово им је 20. учешће. Они су постигли највише голова на шампионатима (210) и победили у највише утакмица (67).

У последњих девет утакмица у групној фази Светских шампионата победили су на осам, док су једном ремизирали. Последњи пут су поражени у Француској 1998. године, када је од њих била боља Норвешка (1:2). И поред тога Бразил је на том турниру догурао до финала.

Када већ говоримо о последњем Светском првенству у 20. веку, немогуће је изоставити Хрватску. Ондашњи дебитанти су одиграли феноменалан турнир. Били су на корак до уласка у финале, али их је онда Лилијан Тирам, са једина два гола која је икада постигао за „галске петлове", послао у борбу за треће место.

Треће место на свету остаје за сада највећи успех наших западних суседа на Светским првенствима, али то никако не значи да у међувремену нису имали неке врло талентоване селекције.

Ову тренутну са клупе предводи Нико Ковач, а осовину тима око које се све врти и која све покреће чине три плејмејкера на средини терена - Лука Модрић, Иван Ракитић и Матео Ковачић.

По таленту и способности да контролише поље, овај трио заостаје само за оним са чим располаже Шпанија.

Могуће је да ће, у мечу са Бразилом, Ковач шансу пружиту Огњену Вукојевићу, задњем везном у оном најбуквалнијем смислу, чиме би њихова формација из класичне 4-3-3 прерасла у 4-1-3-2.

Остатак хрватског тима, међутим, са изузетком Марија Манџукића који није шпиц који гарантује голове али који савршено чува лопту, ствара дубину и игра високи пресинг, је релативно „танак".

Нападач Бајерна неће ни играти на овом мечу због суспензије, па ће га мењати (видећемо са колико успеха) Олић или Перишић. 

Даријо Срна је једини играч који обезбеђује ширину и директност, али сва је прилика да ће овај 32-годишњак бити „везан" неопходношћу да стоји ближе Нејмару који управо са левог бока започиње своје карактеристичне продоре.

Два штопера, Ловрен и Ћорлука, нису уиграни, а и суштински су два толико различита типа играча - један навикао на систем високе линије у Саутемптону а други постављања плитко и покушаја да се кроз позицију створи доминација у скоку - да представљају потенцијалну фаталну ману „ватрених".

Леви бек је такође дефицитиарна позиција, посебно са повредом Панатинаикосовог Данијела Прањића. Њега би вероватно требало да замени играч Ђенове Шиме Врсаљко, који се неће превише оптерећивати евентуалним офанзивним задацима.

Слаба задња линија је одступање од Хрватске традиције, јер је то тим који је на 13 мечева на Светским првенствима примио 11 голова (0.85 по мечу), што је бољи однос него што има иједна од преостале 31 репрезентације које ћемо гледати овог лета.

Када говоримо о Бразилу, говоримо о тиму у коме постоје две целине. Прва је централна, у коме играју дисциплиновани, физички спремни и позиционо дисциплиновани играчи, чији основни задатак је креирање компактности која ће дозволити четворици бочних играча да се размахну и растрче.

Ово није чудно, јер су на сличан начин играли сви Бразили од памтивека. Joga Bonito је мит, маркетиншки паметно експлоатисан, јер је „селесао" увек играо са седам до осам „радилица", и тек са два или три ултраталентована играча који су добијали позициону и сваку другу слободу и који су сувим индивидуалним квалитетом доносили превагу и решавали утакмице.

Ове године, погађате, та улога је запала Нејмару. Како он буде играо у последњој трећини терена, тако ће Бразил углавном играти и евентуално побећивати. Почињаће лево, а онда ће улазити унутра и својом комбинацијом трикова покушаваће константно да угрожава Стипеа Плетикосу.

Да би он то радио, Марсело ће својим убацивањима морати да му креира простор, а како играч Реала није посебно добар у дефанзивној транзицији, то ствара рупу у врло деликатном делу терена. Слично се дешава и на десној страни са Данијем Алвешом, чији пад квалитета игре је почео још прошле сезоне, и то ће вероватно бити најбоља прилика коју би Хрвати морали да искористе.

Бразил има врло квалитетан избог на позицијама штопера. Тијаго Силва је најбољи у послу, иако је имао нешто слабију сезону у Пари Сен Жермену, док је Давид Луиз много смиренији и тактички промоћурнији него када игра на клупском нивоу.

У каквој форми је Жулио Цезар је врло тешко проценити, с обзиром да је као вишак у тада друголигашу Квинс Парк Ренџерсу (?!) минуте на терену потражио у Торонту у МЛС лиги. Ово је свакако необична припрема за чувара мреже једног оваквог тима, али су и голмани друга два фаворита, Икер Касиљас и Серхио Ромеро, такође имали иза себе сезону седења на клупи.

Још једна занимљива ствар у вези са Бразилом јесте што два задња везна играју Паулињо и Луиз Густаво, иако Сколари на располагању има Рамиреза и Фернандиња, играче са бољим сезонама иза себе и који, на крају крајева, играју у бољим екипама.

Оскар и Фред, десетка и деветка овог тима, не испуњавају своје улоге на начин на који би се то претпостављало. Фред није „убица" у казненом простору, и његов превасходни задатак јесте да чува дубину и навлачи на себе противничке играче и тако ствара простор Нејмару или евентуално Хулку, који ће се убацивати са бокова.

Оскар је технички импозантан фудбалер, али ни он неће превише играти са лоптом у ногама, већ ће као „мартинела" играти за друге. Важнији је, можда и круцијалан, његов учинак без лопте. Он ће одлазити на страну како би тим задржао ширину када Хулк или Нејмар улете са лоптом у централни део игралишта, повлачиће се назад како би дао места Паулињу да се убаци у завршницу и искористи квалитетан ударац који има, а покушаће и да буде корекција Марселу или Алвешу када остану испред лопте.

Снагу са клупе овог тима чине Вилијан, који је много сазрео код Мориња, поменути Рамирез и Фернандињо, али и Ернанес, један од најпотцењенијих играча на свету у овом тренутку.

Бразил је свакако занимљив тим, који може да игра атрактивно али је итекако спреман и да утакмице добија на „небразилски" начин - кроз прекиде или контранападе. Све то би требало да видимо и на мечу са Хрватском.

У фудбалу ништа није извесно, али са великом сигурношћу да се наговестити да ће овај дуел припасти оном ко први "отвори" ривала. Бразил једноставно није тим који има психолошки капацитет да преокрене резултат, посебно имајући у виду притисак о коме је било речи раније. Хрватска, на другој страни, нема објективни квалитет да "минус" претвори "плус".

Без обзира на опрез који ће због свега изреченог бити евидентан у игри два тима, нико не би смео да посумња да ћемо пруствовати правом спектаклу. На крају крајева, колико пута ће још неки од ових играча добити прилику да играју на отварању Светског првенства пред, предвиђа се, скоро милијарду гледалаца широм света.