Човек који је Хрватску завио у црно

Спортски коментатори у источној Азији углавном се слажу у оцени да је јапански судија Јуићи Њишимура својим одлукама директно је утицао на исход првог меча Светског првенства у фудбалу у Бразилу између домаће селекције и репрезентације Хрватске и тако, могуће, показао какав ће надаље бити третман домаћина на турниру, чија је организација до сада коштала 11 милијарди долара.

Судија из Токија показао је на белу тачку у 69. минуту утакмице у Сао Паулу након што је хрватски дефанзивац Дејан Ловрен на тренутак положио руку на раме бразилског нападача Фреда, који је потом театрално пао.

Тиме је промењен ток утакмице која је то тада била нерешена и у којој се чинило да Бразил нема решење за чврсту Хрватску.

Јапански спортски коментатори, који су Њишимурин наступ на премијери Светског првенства доживљавали као велику почаст за јапански фудбал уопште, релативно су уздржани у својим коментарима његовог суђења, указујући на то да, иако пенал није био убедљив, контакт јесте постојао пре пада бразилског нападача.

Са друге стране, страни спортски новинари у земљи излазећег Сунца Њишимуру терете не само за неправедно досуђени пенал, већ и за то што бразилском асу Нејмару није доделио црвени картон након неспортског фаула и што није наложио да се спорни пенал понови, јер је исти играч при његовом извођењу застао. Поједини коментатори сматрају и да је судија требало да се уздржи од свирања фаула над бразилским голманом Жулиом Цезаром и дозволи хрватском нападачу Ивици Олићу да настави акцију пред бразилским голом.

Интернетом већ круже приче о томе како је судија морао да стане на страну Бразила не би ли бразилска репрезентација тријумфом у првом мечу умирила протесте и оправдала инвестицију државе од 11 милијарди долара.

У Бразилу месецима трају протести због расипања новца пореских обвезника на стадионе и смањивања давања за здравство, социјално осигурање и образовање. Наиме, бразилске власти су уместо осам стадиона, како је то уобичајено за светска првенства, изградиле 12 борилишта за потребе Мундијала, при чему су инвестиције приватних компанија биле осетно мање, односно терет пореских обвезника битно већи него што је у почетку било предвиђено. Такође, изостала су и улагања у саобраћајну и другу инфраструктуру којима је, између осталог, правдана потрошња јавног новца.

Ипак, разлози за суђење приказано на отварању првенства могу се наћи и у филозофији коју је Њишимура усвојио у својој земљи.

Наиме, у јапанској лиги се генерално не дозвољава оштра игра каква се виђа у енглеској, немачкој или холандској лиги, а сам Њишимура је у својој земљи познат по томе што свира фаулове и након мањег контакта. Њишимура је у прошлости на питање јапанских новинара о томе да ли ће ради наступа на светским првенствима променити критеријум који постоји у јапанској професионалној лиги по којем се и лакши контакти суде као фаул и дозволити физички јачу игру, како је то уобичајено на Западу, изјавио да нема намеру да мења своје критеријуме и да ће кажњавати сваки контакт након кога играч падне.

Чини се да се он и овог пута држао те филозофије када је мали контакт у шеснаестерцу Хрватске, какав се не суди у европским лигама, окарактерисао као пенал, и са друге стране, свирао фаул над бразилским голманом након скока Олића, онемогућивши Хрватску да дође до изједначења.

Њишимура је рођен 1972. године и у раној младости је аматерски играо фудбал сањајући о професионалном уговору са неким од јапанских тимова у време када је професионална фудбалска лига ("Џеј лига") тек била у оснивању почетком деведесетих. Та жеља му се, међутим, није остварила и он се по завршетку више техничке школе запослио у фирми, када је и одлучио да постане судија.

Највиши судијски ранг је стекао 1999. године а на светском првенству у Јужној Африци се први пут нашао на највећој међународној фудбалској позорници.

Он је четврти јапански судија који је икада судио на светском првенству и први којем је поверено отварање мундијала.