Посластица за крај

Злобници би рекли да је једини разлог што Берни трпи овакву стазу на календару чињеница да му је садашња девојка један од промотера трке. И били би у криву. Јер стаза у Бразилу има оно нешто што се још увек може наћи само на пар стаза у календару, и то је једини разлог што нико не кука на инфраструктуру у предграђу највећег града Латинске Америке.

Ако негде није могуће гледати досадну трку, онда је то на аутодрому Карлос Паће. Тешко је укратко рекапитулирати шта смо све успели да видимо на само последњих десет трка у Бразилу, али хајде да покушам.

Имали смо тако 2001. године трку у којој је почетник у својој првој сезони у формули 1 прешишао тада неприкосновеног шампиона и са пола минута предности грабио ка првој победи у каријери док га заостали возач, којег је у том моменту обилазио за цео круг, није брутално избацио из трке.

Две године касније, на завршетку трке на највишем степенику победничког постоља је стајао човек који није победио, док је правом победнику уручен трофеј за друго место, а трећепласирани није ни стигао до подијума јер му је још увек указивана помоћ услед судара због којег је трка прекинута пре времена.

Затим је 2007. године Бразил био последња трка сезоне а титула је одлучена тако што је возач којем је било довољно и пето место да у својој првој сезони постане светски шампион у сред трке пола круга провео покушавајући да ресетује компјутер и поново покрене мотор.

На крају је завршио само седми, а титула је отишла возачу који је две трке пре краја сезоне заостајао 17 бодова, у време када је победа доносила само десет.

Годину дана касније и на истој стази титула је одлучена не у последњем кругу, него у претпоследњој кривини, тако што је потоњи светски шампион успео да се пар стотина метара пре циља избори за пето место и сломи срца маси која је већ славила титулу локалног момка.

Ако раније нисте, а пружи вам се прилика, обавезно погледајте неку од ових трка. Узбудљивије су од већине авантуристичких филмова које данас штанцује Холивуд, а главне улоге тумаче извесни храбри момци по имену Михаел, Хуан Пабло, Кими, Ђанкарло, Фернандо, Луис, Фелипе и многи други...

Овогодишња трка наравно не одлучује о титули, али то не значи да ће бити мање занимљива. Штавише, баш зато што је последња трка у сезони у којој је (готово) све битно већ одлучено, можемо да очекујемо да ће бити нарочито интересантна. Неће бити никаквих калкулација, тимских наредби или потајних планова.

Само асфалт, храброст и брзина, па ко буде бољи. И ако је веровати метеоролозима можда и понеки пљусак, чисто да ствари буду још узбудљивије.

Себ јесте успео у суботу да обори Најџелов рекорд и петнаести пут у сезони ће кренути са прве позиције, али ако негде то не значи много, онда је то на стази у Интерлагосу.

Будући да је после последњег великог реновирања 1990. године стаза скраћена на дужину од само четири километра и нешто, у Бразилу гледамо временски најкраћи круг од само седамдесетак секунди, услед чега је на неком делу стазе увек гужва.

Гужва обично значи невољу, а поготово на аутодрому који у делу у којем се вози преко 300 километара на час, има бетонске зидове на ивици стазе, па тако Бернд Мејландер редовно има прилику да провоза сигурносно возило и током трке.

Иако Сао Пауло због плажа Сантоса многи доживљавају као приморски град, стаза у области Интерлагос се налази на надморској висини од 800 метара, што има велики утицај на перформансе мотора, пре свега услед смањеног атмосферског притиска, па и то може имати утицаја на исход трке.

Интересантно је да, као што нам у Монтреалу није била неопходна киша да би гледали занимљиву трку, а ипак смо је добили, за Бразил важи исто. У случају суве трке, возачима ће на располагању бити жуте (меке), и беле (средња мешавина) гуме, а прогнозирана су два одласка на сервис.

Ипак, поглед на временску прогнозу нам говори да ћемо бар у неком тренутку видети гуме за кишу, а то значи да припремљена тактика пада у воду.

Обратите пажњу на Форс Индију, Сутил и Ди Реста се беспоштедно боре за преостало седиште у тиму, пошто је све извесније да ће друго наредне године добити Хилкенберг. При томе, у тој борби не смеју да пређу границу коректности јер тим заостаје не толико великих 15 бодова за Реноом, па има смисла покушати освојити неколико милиона зелених новчаница више за Виџаја Малију.

Не заборавите ни Рубиња, који својом 326. трком вероватно одлази у пензију, а колико год он покушавао да не буде тако, нема бољег места за растанак од стазе пуне својих навијача. На крају, упркос једном од мојих омиљених филмских цитата*, Џенс ће се свим силама потрудити да одбрани десет бодова предности у односу на Фернанда, који му доносе вицешампионску позицију.

Уживајмо дакле у недељу, јер следећа прилика нас чека тек за четири месеца.

*"Топ ган" - Ледени (Вал Килмер): „Плочица са именима другопласираних је доле у женском веце-у"