Најбоља реклама за формулу 1

Нигде на свету не постоји стаза која се практично састоји само од дугих праваца, шикана и укосница, због чега смо на аутодрому Жил Вилнев гледали узбудљиве трке и у време када смо на другим стазама о томе могли само да сањамо. Да не спомињем тек Зид шампиона и мрмоте. Или да их ипак споменем?

Прво мало историје. Пирели је, пре овосезонског повратка, своју последњу победу у формули 1 забележио пре тачно 20 година на овој стази, у трци чији се завршетак одавно сматра легендарним. Најџел Менсел је у свом Вилијамс Реноу кренуо са друге стартне позиције, одмах избио на чело и убедљиво водио до последњег круга трке. На његову жалост, и превише убедљиво, па је, стигавши у укосницу, претпоследњу кривину стазе, сматрао да је сасвим прикладно да крене да махањем отпоздравља публици.

Али, то је урадио толико неспретно да му се мотор угасио због тога што је број обртаја пао испод минимално дозвољеног нивоа. Публика је у шоку посматрала како скоро цео минут касније наилази другопласирани Нелсона Пике (данас би рекли - сениор) у слабашном Бенетон Форду на Пирели гумама, пролази поред упаркираног Најџела и побеђује. Троструком светском прваку је то била последња, 23. победа у каријери, Пирели је своју наредну дочекао тек у Мелбурну ове сезоне, али блам који је тада доживео, Менсел ће памтити целог живота.

Осам година касније, на истом месту, на старту трке међу 22 возача нашла су се и 4 светска првака формуле 1, а на последњој кривини на стази, шикани између најдужег и стартно-циљног правца се налазила реклама канадске провинције чији је Монтреал највећи град („Добродошли у Квебек").

Непуних сат и по касније, та реклама ће постати најчувенија реклама формуле 1. Прво је, у 14. кругу, у бетонском зиду на којем се налазила завршио светски првак из 1996. године, Дејмон Хил. У том моменту „само" светски првак из 1994. и 1995. године, Михаел Шумахер је следио његов пример 15 кругова касније, док је шампион из 1997. године, Жак Вилнев потрајао тек пет кругова више пре него што је и он завршио у реклами. Иако је преостали светски првак, Мика Хакинен (који је своју прву титулу освојио сезону раније), не само избегао „добродошлицу у Квебек" већ и победио на трци, последња кривина на стази је од тада остала упамћена као Зид шампиона.

На крају, сетимо се 2007. године, али не зато што је тада баш на овој стази Луис Хамилтон забележио своју прву победу у формули 1, већ због два бизарна инцидента. Прво је у 26. кругу Роберт Кубица на приласку укосници доживео једну од најјезивијих несрећа икад виђених на тркама, из које је, потпуно невероватно, изашао са само неколико контузија и уганућем ноге, да би, једанаест кругова касније, док је у свом Супер Агурију држао невероватну трећу позицију, Ентони Дејвидсон на стази налетео на - мрмота.

Можда баш истог оног којег је два дана раније, на квалификацијама, једва избегао Ралф Шумахер. За разлику од мачака, мрмоти очито немају више од два живота.

Али вратимо се у садашњост, да видимо шта можемо очекивати у недељу. За почетак, сигурно, фестивал претицања. Први пут ове сезоне гледаћемо две ДРС зоне, на последњем, најдужем правцу и стартно-циљном правцу.

Због кратког бокса, целокупан улазак, замена гума и излазак са сервиса одузима само 15-ак секунди па је реално очекивати чак 4 замене гума, а као и у Монаку гледаћемо црвене, супермеке и жуте, меке гуме. Мада, како данас изгледа временска прогноза, велика је шанса да први пут ове сезоне гледамо и наранџасте гуме за кишу или бар светло плаве за променљиве временске прилике.

Сигурно ћемо гледати и много мање супериоран Ред Бул јер стаза Жил Вилнев због мањка брзих кривина пре награђује аутомобиле са снажним моторима (Мекларен, Ферари, па и Мерцедес ГП), него оне са аеродинамском ефикасношћу. Извесно је и да ће, после првог овосезонског изласка Хер Мајлендера у Монаку пре две недеље, посла за његов сребрни „бетмобил" бити и овог викенда.

Први пут ове сезоне једнаке шансе дајем Хамилтону и Фетелу, а тек мало мање Нанду. Мекларен због моћног агрегата може да се носи са Ред Булом на оваквој стази, а Ферарију ће, као и у Монаку, пријати што су „тврде" гуме на овој трци у ствари меке, жуте. Мерцедес ГП може запретити на квалификацијама, али за победу на трци су потребне и неке непредвиђене околности.

А њих ће бити, чак и ако не буде кише. На стази на којој се на четири места снажно кочи при брзини од скоро 300 км/х, услед чега кочиони дискови достижу паклених 1000 степени по Целзијусовој скали, и где бетонски зидови оивичавају стазу, свака грешка се скупо плаћа. Колико је битан моменат изласка сигурносног аутомобила показао нам је Џенсонов случај у Монаку, па уз мало среће у избору тренутка одласка на замену гума, својих пет минута славе може да дочека било ко.

Уосталом, у Монтреалу су своје једине победе у каријери забележили Жан Алези и (за сада) Роберт Кубица. Уколико Зид шампиона након 12 година поново проради (а ове сезоне су му на располагању чак петорица светских првака), није искључено да у недељу на највишем степенику победничког постоља гледамо и неко лице које се налази ван круга „дежурних криваца".

У сваком случају - Добродошли у Квебек!