Трка за Велику награду Русије или рат исцрпљивања

Када се то последњи пут догодило - на Нирбургрингу 2003. године - свет је изгледао доста другачије. Нокиа је суверено владала тржиштем мобилних телефона, Садам Хусеин Ираком а Ленс Армстронг Тур де Франсом и нисмо имали појма шта су то iPad, Uber ili Airb'n'b.

Неке ствари се додуше нису баш толико промениле - Кристијано Роналдо је и тада играо за Манчестер јунајтед а тај Мекларен је на пол позицију, испред браће Шумахер, поставио Кими Раиконен - али свет Формуле 1 и те како јесте и на наше очи наставља да еволуира.

Истина, колико год да су Норис, Саинц и Расел јуче били импресивни, било би наивно очекивати да ће подијум после данашње трке бити једнако занимљив као и после квалификација - Хамилтон у још увек доминантном аутомобилу ипак стартује као четврти - али ако се сетимо да су у последњих 12 месеци победе бележили АлфаТаури, Рејсинг поинт (данашњи Астон Мартин), Алпин и Мекларен јасно је да о исходу сваке трке више не одлучују само досадашњи хегемони, Мерцедес и Ред бул.

И то је управо оно што овогодишњи шампионат чини најлепшим још од времена када су Ферари и Мекларен крајем прве деценије овог века две године заредом одлуку о титули решавали у последњој трци.

Седам година смо чекали да неко озбиљно изазове Мерцедес, а када је Верстапен коначно добио аутомобил у којем то може да учини, у ретровизорима водећа два тима су се одједном појавили и временом постају све ближи неки нови клинци. Ландо Норис, Џорџ Расел, Шарл Леклер, Пјер Гасли, Естебан Окон и Карлос Саинц су лепа будућност Формуле 1, те уз ветеране Фетела, Алонса и Рикарда, па и повремене бљескове Ленса Строла све озбиљнији протагонисти овог узбудљивог шампионата.

Који је на Монци добио нови заплет, када је још један - свакако не и последњи - судар два једина претендента на овогодишњу титулу, баш као и после Силверстона, оставио пуно простора за различите интерпретације онога што се догодило у шикани Ретифилио. Одлука судија да је овога пута кривица за судар „претежно" на Максовој страни на крају и није толико битна - као резултат контакта обојица су у Италији остала без бодова а Верстапенова казна од три стартне позиције на наредној трци је практично обесмишљена одлуком Ред була да Холанђанин у Русији добије нови агрегат - али оно што јесте битно је сада већ јасно постављена позорница за наредне дуеле.

Током претходних седам година откако се појавио у каравану Формуле 1, Верстапен је свој раскошни таленат чврсто умотао у „склони се или ћемо се сударити" приступ, баш као што су то некада радили прво Сена а затим и Шуми. И имао пуно успеха.

У истом том периоду, седећи у доминантном аутомобилу, Хамилтон није тако често био на мети Максових дрских потеза, а чак и када би се и нашао у таквој ситуацији, није имао разлога да ризикује и игра са њим игру „кукавице" јер Холанђанин никада није представљао претњу у борби за титулу.

Ове године, када Макс не само да јесте претња, већ можда захваљујући аутомобилу који вози и благи фаворит (однос пол позиција је 8-3 за Холанђанина) Британац је морао да промени приступ и сада је јасно да се по цену контакта неће повлачити пред млађим изазивачем.

Што нас враћа у касне '80-е прошлог века и ноторне дуеле Сене и Проста приликом којих је понашање на стази и једног и другог готово искључиво било условљено позицијом у генералном поретку. На крају су обојица освојили по једну титулу али је у оба случаја остала ружна сенка недостојна великих шампиона.

Ни Хамилтону ни Верстапену тако нешто није потребно, али чак ни шефови њихових тимова не верују да је будуће инциденте могуће избећи. Тото Волф је то одлично сумирао: „Мислим да обојица јако добро знају шта раде. Да су обојица желела да избегну сударе, било би мање судара. Ако обојица не избегавају контакт зато што мисле да је у реду не остављати простора оном другом, имаћемо их још".

Срећом, вероватно не и у Русији где ће Макс услед промене агрегата кренути са зачеља, па би на обали Црног мора фокус овог викенда могао да буде на будућим звездама Формуле 1, док ћемо за наставак рата исцрпљивања двојице асова који се боре за титулу морати да сачекамо бар до Турске.