Формула 1 се спринтом враћа кући

Мало шта у календару Формуле 1 звучи тако добро као хук задовољне публике на легендарној стази на граници Бакингемшајра и Нортемптоншајра док локалним љубимцима иде добро.

Урлик који се јуче проломио из десетине хиљада грла у тренуцима док је Хамилтон освајао прву стартну позицију, те готово једнако такав у знак подршке херојским резултатима које из очајног Вилијамса из недеље у недељу извлачи Џорџ Расел ни мало не заостаје за овацијама које су добијали Кејн, Стерлинг и екипа сваки пут када би неко од њих затресао противничку мрежу. Као ништа друго, то још једном показује колико је Формула 1 у ствари локални, британски производ.

Иако ни један тим више није у већинском власништву британских компанија и/или локалних богаташа – по први пут у историји Формуле 1 – шест од десет тимова је и даље базирано у градићима као што су Вокинг, Гроув, Брекли, у кругу чији пречник не износи више од стотинак миља.

Самим тим гро сваке од ових екипа које се поносно такмиче под туђим заставама је непатворено британски уз хиљаде радних места која попуњавају локалци па ни не чуди толико изражена навијачка страст за коју смо обично навикли да је резервисана само за спортове са лоптом.

И док би и сам тај наратив – о томе да ли у такмичењу где машина често доминантније утиче на коначни исход од човека утицај публике може бити баш толико велики – у неком другом тренутку био довољно интригантан да се око њега испреде један солидан текст, овог викенда сва прича почиње и завршава речју коју смо сви наследили из шведског језика: спринт.

Почевши од данас, па још два пута ове године на још увек необјављеним локацијама (мада са великом сигурношћу већ сада знамо да ће једна бити Монца) Формула 1 ће поново покушати да додатно зачини спектакл изменом правила о квалификацијама. Након што је током прве четири и по деценије начин квалификација био готово непромењен (возачи су имали могућност да најбоље време поставе у петак или у суботу), од 1996. године почињу експерименти са различитим форматима са циљем да се и пре саме недељне трке креира узбудљив садржај који ће додатно подићи вредност спорта

У том лутању било је мање или више успешних креација али оно чега никад није било добијамо баш данас, када ће се први пут у историји, поредак на недељној трци одређивати на основу пласмана на – суботњој трци?!

У најкраћим цртама, ново правило каже да се уместо другог слободног тренинга у петак возе класичне квалификације из три дела, чији исход генерише стартни поредак на суботњој спринт трци, а резултат ове спринт трке ће се користити за одређивање стартног поретка недељне трке.

Спринт квалификациона трка је тако названа зато што ће се возити на релативно краткој релацији од 100 километара, што је трећина дужине стандардне трке (на Силверстону тачно 17 кругова), а тимови ће имати прилике да бирају мешавину гума коју ће користити.

За разлику од недељне трке, суботом неће бити могуће мењати гуме па се очекује да ћемо добити кондензовану трку у којој се од возача тражи да све време иду максималном брзином, без калкулација. Као додатни зачин, тројица првопласираних ће добити и, додуше скромне, бодове: 3 за победника, 2 за другопласираног и 1 за најнижу позицију на подијуму.

Којег баш и неће бити – резервисан је за исход недељне трке – али ћемо добити специфичну церемонију која ће, између осталог, укључивати старинске венце од ловоровог лишћа.

Када се подвуче црта, као и обично у Формули 1, може се пронаћи готово подједнак број разлога и за и против најновије промене. На плус страни је свакако губитак једног слободног тренинга што би у теорији тимовима требало да отежа оптималну припрему и тиме допринесе непредвидљивости коначног резултата.

Затим сама чињеница да ћемо током викенда имати две а не само једну трку. Добро је и што су правила таква да су возачи стимулисани да целу спринт трку одвезу без икаквих калкулација.
Пуританци ће ипак рећи да ново правило фундаментално мења дух такмичења.

Под један губи се веома важан елемент постизања најбољег времена као индикатора ко је најбржи возач јер ће се у историјским књигама Пол позиција писати ономе ко победи на суботњој трци а не ономе ко је био најбржи на квалификацијама у петак. У ери ограничених трошкова на годишњем нивоу, суботња трка ће бити значајно скупља од класичних квалификација а неки већи удес би могао да има и далекосежне последице на исход недељне трке.

Сматра се и да ће награђивање само прва три возача демотивисати борбу за ниже стартне позиције јер је ризик претицања и стицања за једно место боље стартне позиције у недељу превелик у односу на штету која може да настане ако тај маневар лоше прође.

Најјачи аргумент контра новог правила се ипак односи на поделу бодова за суботње квалификације јер би у теорији могло да се догоди да резултат спринт трке одлучи исход шампионата и пре него што се у недељу угасе црвена светла на главној трци.

Искуство нас учи да ће ипак главни аргумент за или против новог правила бити пре свега исход овог експеримента за возача који нам је драг. Уколико суботња трка имало помогне Хамилтону да Формулу 1 врати кући, из наранџастог кампа ћемо вероватно слушати жалопојке, једнако као што ће и хер Волф бити најгласнији уколико спринт трка донесе предност Максу.

Због тога би макар ми, неутрални навијачи, морали да ново правило дочекамо отвореног срца, а затим о њему просудимо не већ вечерас, већ тек када га будемо видели и трећи пут. Што не искључује право да о томе у међувремену мало и продискутујемо, можда већ у следећем тексту.