(Не)очекивана доминација Мерцедеса

Лично, волим статистику. Сматрам да у сваком спорту доста тога може да се закључи на основу статистичких података, под условом да је узорак довољно квалитетан а аналитичар разуман и непристрасан. А опет, као у одавно излизаној паралели са бикинијем, ослањање искључиво на статистичке податке је обично најбоља пречица до заблуде.

Баш због тога, уз ризик да испаднем смешан, не могу да прихватим да је овогодишњи W10 у односу на остатак каравана доминантан као што је то 1992. био FW14B, F2004 дванаест година касније или, ако баш желите, као што је F1 W05 био испред својих конкурената у првој години хибридне ере. То и даље не значи да ће Мерцедес у 2019. остати без возачке и/или поготово конструкторске титуле али квалитет остатка каравана је много бољи него што то тренутни поредак показује.

Као неко ко је навијачки потпуно равнодушан према Сребрним стрелама не могу а да не будем искрено импресиониран континуитетом сјајних резултата које из године у годину постижу а нарочито маниром којим то чине.

Али, ако хладне главе изанализирамо све оно што смо видели на прве четири трке не може се избећи закључак да су за исходе које смо добили готово подједнако заслужни Мерцедес - који је, као и претходних година, уредно обавио оно што је било до њих - и Ферари, који је свему допринео невероватним низом техничко-тактичко-возачких грешака. Па добро, можда не баш невероватним низом, ипак говоримо о Ферарију, зар не?

А кад смо већ код Мерцедеса, да ли сам једини који и даље није уверен да је Ботас легитимни кандидат за титулу? Финац неспорно има своје квалитете, што је поготово било приметно у нижим категоријама и повремено током година у Вилијамсу, али уз Луиса у идентичном аутомобилу, уколико се остатак каравана под хитно не уозбиљи и Валтери заиста остане једини кредибилни такмац, бојим се да би исход шампионата брзо могао да постане веома известан.

Неодређен рок трајања 

Питање које ме зато копка је колико још дуго овакав низ Мерцедеса може да траје? Ферари можда има проблем са убрзањем из спорих кривина али и евидентну предност на правцима, што се можда на свакој стази баш и не потире али није ни најгора комбинација која може да вас задеси. Ред Бул је за сада помало неочекивано заказао на аеро страни, што није непоправљиво до краја сезоне.

За разлику од Скудерије која се ослања на искусног Фетела и талентованог и доказивања жељног Леклера, проблем за аустријски тим је то што у 2019. може да рачуна само на свог холандског суперстара, док је Гасли пре конкуренција пилотима Хаса, Мекларена, Реноа, Рејсинг Поинта, Алфа Ромеа и Торо Роса, него петорки која ће ове сезоне одлучивати о победама.

Ако говоримо о изузетно компетитивним тимовима из средине табеле, за сада је посебно импресиван Хас за чијим воланом би искуснији и промућурнији возач - Алонсо рецимо, вероватно и Кими - повремено и те како могао да мрси планове тријумвирату тимова на врху. Грожан је брз на нивоу једног круга али изузетно волатилан током трке, док је Магнусен само дрзак.

Рено је највише подбацио, са аутомобилом који није брз али је зато бар непоуздан, али и талентованим возачким паром који се неочекивано истиче почетничким грешкама. Рејсинг Поинт ће као и обично током сезоне развијати аутомобил, а уз новац који сада имају на располагању представљају можда и главног фаворита за четврту позицију у конкуренцији конструктора.

Мекларен је направио искорак у односу на Алонсове године, али то је још увек далеко од онога на шта смо навикли од некад моћне екипе. Алфа за сада на располагању има само Кимија који поприлично успешно емулира оно што је Фернандо годинама радио у инфериорним аутомобилима и ако се ускоро нешто не промени бојим се да ће Ђовинацијева каријера у Формули 1 врло кратко трајати.

Што се Торо Роса тиче, волим да гледам њихов возачки пар - поготово је Албон пријатно изненађење - али као класична друга екипа, домет ће им увек бити лимитиран. О тиму који се мучи на самом зачељу, из поштовања према славној историји бирам да данас ништа не напишем.

Последња шанса досадне стазе 

Шта онда можемо да очекујемо овог викенда? Каталуња, за разлику од Сахира, донекле и Бакуа, није идеална стаза за изазивање актуелних шампиона. Као место које и тимови и возачи познају боље него и један други аутодром у календару, каталонска стаза није место на којем се у одсуству кише могу очекивати изненађења.

То значи да би у најбољем случају исход недељне трке могао можда да нам пружи реалнију слику тренутног односа тимова од оне коју видимо на основу броја до сада освојених бодова.

Позната мантра гласи да онај ко има добар аутомобил на Каталуњи може очекивати да ће имати добар аутомобил на већини осталих стаза, што је и главни разлог зашто се предсезонски тестови одвијају баш на овом месту. Нажалост, таква природа стазе условљава и обично крајње неинспиративне и предвидљиве трке па нећу много зажалити ако се потврди јавна тајна да ћемо догодине уместо у Шпанији европску сезону почињати у Холандији, на обновљеном Зандворту.

За Формулу 1 је дугорочно гледано сигурно лоше што губи Шпанију и атрактивно одредиште као што је каталонска престоница, поготово што је Барселона управо тип дестинације каквој Либерти стреми у актуелној потрази за новим тржиштима.

Међутим, из навијачког угла, између врхунске локације и атрактивне стазе, нема никакве дилеме шта претеже па ће ван Шпаније бити тешко пронаћи некога коме ће бити жао што губимо Каталуњу.

Неки - ево рецимо ја - ће се чак и отворено радовати да виде леђа стази која је за 28 година произвела тек скроман низ момената које ћемо памтити. Досадна стаза ипак има последњу шансу да ме демантује, па ако уме, нека се покаже овог викенда.