Најлепше лудило

Ноугс је неспорно био упоран човек, а колики отпор је морао да савлада можда најбоље показује цитат дневног листа из оближње Нице: „Сваки иоле озбиљан саобраћајни систем би морао да прекрије ту стазу знаковима опасности". Било је то 1929. године, када је просечна брзина на трци била тек око 80 километара на час!

На Ноугсову, а богами и нашу срећу, прва трка је оцењена као фантастичан успех, понајвише зато што се завршила без и једног инцидента. Остаће запамћено да је од 13 пријављених аутомобила на крају стартовало њих 10, док се међу тројицом који се нису појавили на старту посебно издваја име извесног дилера Алфа Ромеа из Модене, по имену - Енцо Ферари.

Да све буде још занимљивије, иако су многи типовали на Рудолфа Карачиолу и његов моћни Мерцедес (звучи познато, зар не?), или бар богатог плејбоја Филипа де Ротшилда, до победе је стигао мистериозни Енглез у зеленом Бугатију, који се за трку пријавио само као Вилијамс. Касније тог поподнева сазнало се да је у питању шофер у то време чувеног сликара портретисте, Сер Вилијама Орпена, по имену Вилијам Гровер-Вилијамс, од чије животне приче би се могао сложити узбудљив холивудски филм. Не само да је Вилијамс после победе у Монаку постао фабрички возач Бугатија, оженио се једном од љубавница сликара чији је шофер био, већ је у историју ушао и као један од британских тајних агената који је водио покрет отпора у окупираној Француској током Другог светског рата. Нажалост, пошто живот није „'Ало 'ало", филм би остао без хепиенда, будући да Вилијам није дочекао крај рата, након што је 1943. године пао у руке нацистима.

Када је 1950. године покренуто такмичење Формуле 1, већ је било незамисливо да тако нешто прође без Монака. Прва трка ће остати забележена као сушта супротност оне из 1929. године. Већ у првом кругу, судар у Табак кривини елиминисао је 10 од укупно 19 возача. Разлог? Немирно море, и таласи (?!) који су натопили кривину водом, па се, наишавши на клизаве камене плоче које су у то време глумиле асфалт, другопласирани Фарина окренуо на стази, на њега је затим налетео четвртопласирани Гонзалес, а за њим још 8 возача. До своје прве победе у непоновљивој каријери је тада стигао Фанђо, који је на циљу био цео круг испред конкуренције.

Тако је започела узбудљива историја најневероватније стазе на свету, током које смо били сведоци свега онога што се на другим стазама не може видети. Не само да је позорница беспрекорна - плаво море, китњасте палате и елегантни небодери, прескупи хотели, опера, казино, базен, јахте - много јахти! - гроздови људи који висе са кровова, тераса и прозора, а понајвише са литице испод замка, и на крају крајева, прави Принц који предаје трофеј победнику. Не, највећа звезда је сама стаза, која прави шампионе, или још много чешће, уништава их. Према обрасцу „киселог грожђа", интернет врви циничним цитатима великана који никад нису стигли до победе у Кнежевини, од Пикеовог „бицикла у купатилу" до Хантове „изложбе на точковима".

Али зато су ту и храбри Мос, господски Грејем Хил, неупоредиви Сена и одлучни Шумахер, господари Монака, и неке од најузбудљивијих трка које смо икада гледали. Због тога, уз дужно поштовање шампионима, Монте Карло је био, јесте и вечно ће бити крунски драгуљ Формуле 1.

Ове године трка ће, по обичају, пружити прилику да сањаре и онима који на то немају много права на осталим аутодромима. Пре свих Ферари, јер колико год то чудно звучало, екипа пропетог коњића није тријумфовала у Кнежевини још од 2001. године, а ако изузмемо мајстора Шумија, претходну победу им је донео још 1981. године непрежаљени Жил Вилнев. Мерцедес је неспорно бржи, и потребно је чудо да их у суботу неко избаци из првог реда, али у Монаку су се и чудније ствари дешавале, па Скудерија која је ове сезоне на свакој трци стизала до подијума има чему да се нада.

И кад смо већ код подијума, на свих 5 овогодишњих трка на исти су се пели само возачи Мерцедеса и Ферарија и можда је прави тренутак да се та пракса прекине овог викенда. Круг кандидата је доста широк - Вилијамсови пилоти су обично завршавали иза сребрних и црвених аутомобила, а ни Ред Бул неће скоро имати овако добру шансу. Макар у Рикардовим рукама. Ко воли да ризикује можда може да рачуна и на импресивне почетнике из Торо Роса, јер на правој возачкој стази генијалност за воланом уме да буде награђена чак и са инфериорним мотором иза леђа.

Прве бодове ће сигурно ловити и Мекларен, а некако би било симпатично да најуспешнији тим у историји Монте Карла баш на том месту крене у свој дуго очекивани опоравак.
Ипак, главну борбу ће водити Мерцедесови пилоти. Хамилтон је већ виђен за новог шампиона, поготово након коначног окончања саге око новог уговора, који ће га задржати у Мерцедесу до краја 2018. године. Али Нико га је напокон победио на прошлој трци и у Монте Карлу има прилику да забележи трећу узастопну победу, што би га не само уписало у ред најуспешнијих возача на овој стази, већ би му, још важније, повратило самопоуздање неопходно за успешну борбу са клупским колегом. Хамилтон при томе није у нарочитој љубави са стазом у граду у коме већ неко време живи - до сада је само једном победио, а још никад није у трку кренуо са прве стартне позиције!

Све то обећава велика узбуђења већ на суботњим квалификацијама, тим пре што су тимови због кише у четвртак остали ускраћени за податке о томе како се црвена, супер мека гума понаша када је притиснута пуним резервоаром горива, а појављивање сигурносног аутомобила делује практично загарантовано.

За крај, Монако би ове године могао да остане запамћен и као почетак борбе за бољу Формулу 1. Удружење гран при возача је управо у Кнежевини лансирало анкету која свима пружа шансу да искажу своје мишљење и тако помогну иницирање промена које би желели да виде. Ако вам је стало до Формуле 1, придружите се десетинама хиљада навијача из целог света, који су је, као и потписник ових редова, већ попунили:

http://gpda.motorsport.com/