Монте Карло против Мерцедеса

15.42 - Возач Мерцедеса Нико Розберг стартоваће са пол позиције на трци за Велику награду Монака у Монте Карлу. Розберг је био најбржи у квалификацијама, а до другог пола у сезони дошао је кругом у времену 1:15.989 минута. Немачки возач је иза себе оставио тимског колегу и водећег у генералном пласману Луиса Хамилтона, док су треће и четврто место заузели пилоти Ред Була, Данијел Рикардо и Себастијан Фетел.

Добродошли у Монако, игралиште богатих и славних и дом најчувеније уличне трке на свету. Заводљиви ватромет чула у којем мешавина боја, брзине, звука, мириса Медитерана, храбрости, самоуверености, али и лудости, непромишљености, ега и бесмислене раскоши једном годишње експлодира интензитетом који није упоредив ни са  чим другим у свету спорта, бизниса или забаве.

На стази која је остала својеврсан прозор у прошлост, у време када Формулом 1 није доминирала безбедност већ су возачи били ту, на дохват руке публици, спектакл је и даље присутан, аутомобили су и даље фантастични, али је напредак технологије узео данак па смо све ређе сведоци занимљивих трка. Али опет, тркање је у Монте Карлу некако увек у другом плану, угушено лепотом кадрова богате Кнежевине на обали мора. И сваки пут имам осећај да бих трку за Велику награду Монака могао да гледам сатима, чак и када делује као да се ништа посебно не дешава. Јер добро знам да је то само варка и да свака кривина бесмислено уске стазе крије сценарио могућег преокрета.

Има наравно и другачијих мишљења. Ево, рецимо Џејмс Хант, светски шампион из 1976. године: „Монако је један глупав догађај, још од момента када су аутомобили добили широке гуме и велика крила. То је у ствари једна изложба на точковима у којој се несрећни возачи тркају само због спонзора који воле да се праве важни у екстравагантном окружењу. Боље би било да уместо тога организују параду. Возачи и тимови ионако мрзе Монте Карло, будући да је у сваком погледу ноћна мора, осим можда за онога који победи". Хм, можда би несрећни Џејмс имао мало другачије виђење да је у каријери успео да макар једном бар заврши трку у Монаку?

Хантова ера је одавно за нама али нисам превелики оптимиста ако кажем да ћемо јој се овог викенда приближити више него икад у последњих петнаестак година. Јер ове сезоне, после дуго времена, возачи поново на располагању имају аутомобиле са више снаге него пријањања, а на уским улицама Монака, то може бити рецепт за фантастичну трку. Или за катастрофу. У првих пет трка смо већ били сведоци како формуле као рели аутомобили проклизавају у скоро свакој мало бржој кривини, и док на Тилкеовим аутодромима таква вожња не кошта много, у Монте Карлу цена може бити веома висока. И то не само за онога ко погреши.

Довољан је један излазак сигурносног аутомобила, рецимо услед удеса неког од неискуснијих возача*, и најбоља тактика се у секунди може претворити у губитничку. А квота на то да ће Бернд Мејландер овог викенда поштено зарадити своју плату је занемарљиво мала, јер и са аутомобилима који су били далеко лакши за вожњу вероватноћа изласка сигурносног возила у Монаку је била вртоглавих 80%.

Као и увек, такав ниво непредвидљивости је најмање потребан најбољима, јер омогућава да се овог викенда напокон отвори сезона лова на Сребрне стреле. Нетипична стаза која практично упросечује аутомобиле, па самим тим и Мерцедесову предност враћа у оквире достижног у одређеном сплету околности, је прилика коју ривали неће скоро поново имати. Егзекутор који се најчешће спомиње је Ред Бул, било у рукама актуелног светског шампиона, или можда још пре - ове сезоне посебно импресивног Рикарда. Верујем да не бих био једини којег призор Аустралијанчевог разоружавајућег осмеха док у недељу прима пехар из руку Принца Алберта не би превише изненадио.

Ту је наравно и Ферари, који на победу у Монаку чека још од 2001. године. После спектакуларног фијаска у Барселони, када се, уз неверицу милионске армије навијача, цео тим усредсредио само на то како да Фернандо пред директором Сантандера заврши трку испред Кимија, Скудерији је хитно потребно мало позитивног маркетинга, а нема те кризе коју добар резултат у Монаку не може да бар привремено потисне.

Али, с' обзиром на то колико ствари би морало да се поклопи да би Ферари у недељу надмашио Мерцедес АМГ, ако навијачи екипе из Маранела имају право на наду, иста се онда не може ускратити ни другима - Вилијамсу или Мекларену рецимо?

У мирној трци, један одлазак на замену гума би био довољан, без обзира на то што овог викенда дебитују Пирелијеве супер меке гуме. Међутим, могао бих да се кладим да сценарио у којем нас у недељу чека 78 мирних кругова није онај који примарно разрађују тимски стратези у моменту док пишем ове редове. Штавише, у сезони у којој сви помало страхујемо да ћемо бити сведоци обарања најгорег рекорда у историји Формуле 1 - оног из 1988. године, када Мекларен није победио само у Монци - те да ће Мерцедес АМГ постати први тим који је победио на свим тркама, непредвидљивост Монте Карла овог викенда вреди више од свих коњских снага Ферарија, аеродинамике Ред Була или победничке историје Мекларена - заједно.

Тако да, ако сте неким несрећним сплетом околности лик у филму у којем вас неки зли криминалац уцењује да морате да заложите све што имате на то да Мерцедес неће добити баш све трке ове сезоне - а сложићете се да смо гледали и глупље филмове - кладите се на Монако. Иако вам шансе нису баш превелике.

Или се опустите и једноставно уживајте у најбољој представи на свету. Знам да ја хоћу.

*Квјат рецимо не само да никад није возио у Монте Карлу, него до ове недеље никад тамо није ни био, док рецимо Лотусов двојац за сада сигурно корача Хантовим стопама - ни Грожан ни Малдонадо у каријери нису успели да заврше трку Формуле 1 у Кнежевини. И док је Џејмс одустајао и због механичких кварова, Роман и Пастор су свих својих пет трка окончали - удесом.