Борба петлова

Ништа необично за тим који је одувек најбоље функционисао по принципу првог и другог возача, о чему најбоље сведоче титуле које су за Скудерију освајали Фанђо, Суртис, Лауда, Шумахер и Алонсо. Алонсо?! Па, у ствари и не баш, те је непуних годину дана касније директор изгледа решио да послуша савет Сер Винстона Черчила: „Колико год стратегија била добра, повремено је ипак потребно погледати и резултате". И, на изненађење многих - стратегија је промењена. Па је тако 11. септембра освануо један од најневероватнијих дана у историји Пропетог коњића, али и саме Формуле 1. Јесте, тачно је да је прошлогодишња Хамилтонова одлука да напусти Мекларен у корист (мислило се) инфериорног Мерцедеса изазвала неверицу и шок, али потврђени повратак Раиконена у Ферари много је комплекснија, занимљивија и на крају крајева невероватнија прича.

Сада, када се полако слегла прашина, хајде да погледамо шта се у ствари догодило.

Довођење Раиконена представља у ствари индиректну поруку Алонсу, толико лоше скривену да би за све било боље да ју је неко заиста и изговорио. А она гласи отприлике овако: „Можда си ти најбољи возач на свету, али у четири године (рачунајући и ову, која додуше још није готова) колико си са нама нисмо освојили ниједну титулу, ни возачку, ни (за Ферари много важнију) конструкторску. Нешто мора да се мења". И колико год груба ова порука била, нико не може да каже да није истинита.

Јер, ако би у анонимној анкети људима у Формули 1 и око ње тражили да међу активним возачима изаберу само једног, најбољег, велика је вероватноћа да то не би био ни Фетел, иако већ четири године доминира спортом, ни Хамилтон, вероватно најбржи међу њима, али преемотиван и лабилан да би ту брзину материјализовао већим бројем титула, ни једноставни, кул Кими са својом милионском армијом обожавалаца - већ управо прорачунати, увек фокусирани, немилосрдни Фернандо Алонсо. А ипак, од његове последње титуле прошло је дугих осам година. И није ли уосталом необично да је Алонсо своје две титуле освојио у Реноу, а био неуспешан у моћнијим тимовима - Мекларену и (за сада) Ферарију?

Они што Алонсу дају предност у односу на друге истичу да Шпанац у свакој трци, без обзира на то какав аутомобил вози, увек постигне највише што је у том тренутку могуће. На први поглед, управо то је особина коју сваки тим жели, међутим у Фернандовом случају она има и своју цену - Алонсо постиже максимум само када је цео тим усредсређен на њега, када је он неприкосновени број један који добија све што пожели. Изгледа да је Ферари управо закључио да ту цену више не жели да плаћа. Јер, давање преференцијалног статуса Алонсу је несумњиво имало позитиван утицај на Шпанца, који је данас цењенији возач него што је био пре доласка у Ферари, али је испало да Скудерија од тога није имала баш никакве користи. А у тиму који одавно функционише према Енцовој мантри да возачи долазе и одлазе, а Ферари остаје -Алонсо је морао да зна да без титула неће моћи још дуго да буде све по његовом.

То наравно не значи да ће Шпанац наредне сезоне у Маранелу бити мање омиљен од Кимија. Напротив, Лука ди Монтецемоло би, ако би којим случајем могао данас да бира, титулу следеће године сигурно радије видео у Фернандовим него у Кимијевим рукама и то не само због начина на који се екипа прошли пут растала са Финцем. Алонсо много боље од Раиконена оличава дух Ферарија, потпуно се саживео са целим тимом, више времена проводи са механичарима и инжењерима. Причајући на италијанском.

Али у ери у којој се све мери резултатима, то више није било довољно и упркос Алонсовом јасном противљењу, Ферари се одлучио за Раиконена. Главно питање зато гласи - какав ће утицај оваква одлука имати на Шпанца? Лако је присетити се 2008. и хаоса који је Алонсо изазвао у Мекларену, али може се претпоставити да је Фернандо нешто научио из те ситуације, и да ће овог пута много спремније дочекати годину у којој ће имати равноправног тимског колегу. И док неки мисле да у новој сезони Алонсо може само да изгуби, уколико се испостави да није убедљиво бољи од Кимија, ја сматрам да Фернандо може много и да добије. Бити бољи од Раиконена у истом аутомобилу и даље и те како много значи у свету Формуле - чак и ако не би освојио титулу, Алонсо би своју незваничну позицију најбољег возача ове генерације тиме значајно учврстио. Боља мотивација од те за егоистичног Шпанца тешко да је могућа.

Кими, са друге стране, може много да добије, али уз ризик да изгуби много више него Алонсо - каријеру. Да би био успешан, Раиконену ће бити довољно само да покаже да није лошији од оног који се сматра Најбољим, што неће бити лак задатак, али да није сигуран да може да се носи са Алонсом, Кими се не би ни враћао у Ферари. Ипак, уколико из овог дуела Шпанац изађе као неспорни победник, лако се може догодити да се Раиконенова каријера у Формули 1 оконча у моменту истека уговора са Фераријем.

Кими је, међутим, већ много добио. После две године у Лотусу, којем је увек мало фалило да се равноправно бори са богатијима од себе, вратио се у један од водећих тимова а самим тим и добио прилику да се поново бори за титулу што је Финцу увек било најбитније. Осим тога, добио је неочекивану личну сатисфакцију за све оно што се дешавало 2009. године, и на неки начин доказао тиму, а пре свега ди Монтецемолу, да су грдно погрешили када су одлучили да му исплате 17 милиона евра да не вози за Ферари у 2010. години, како би направили место за Алонса.
Иако потпуно незаинтересован за тактичке игрице унутар тима, којих ће догодине уз тимског колегу који је велемајстор у том послу сигурно бити - Кими није особа која ће дозволити да њиме манипулишу. Тога су сигурно свесни и у Скудерији, и на њима је да не дозволе да битка за превласт унутар екипе угрози ултимативни циљ, а то је титула, макар конструкторска. А за то ће пре свега бити неопходно да Ферари у наредну сезону својим шампионима на располагање стави добар аутомобил.

Пред нама је тако супер занимљива сезона у којој борба унутар Ферарија лако може да засени и борбу за титулу, осим уколико борба унутар Ферарија не буде и - борба за титулу, што није немогуће. До почетка ћемо ипак морати да се стрпимо још пуних шест месеци, па је можда најбољи коментар који сам прочитао дао увек добро обавештени Дими Пападопулос: „Хајде да прекинемо ову сезону, доделимо Фетелу титулу и одмах почнемо наредну". Ја сам за!