Нирбургринг, матура за Мерцедес

Велика награда Немачке се те године возила првог дана августа, на најстрашнијој стази у историји модерних ауто трка. Толико страшној, да су возачи Формуле 1 већ неколико година безуспешно покушавали да издејствују њено избацивање из календара. Посебно гласан је био Џеки Стјуарт, троструки светски шампион којем је било мука да из године у годину иде по сахранама својих колега, па је први решио да организује возаче и у њихово име захтева хитно подизање сигурносних стандарда на стазама Формуле 1. Џеки је био за то време изузетно успешан - не само да је успевао да издејствује бојкоте трка на којима организатори нису били спремни да им изађу у сусрет (Спа 1969, Нирбургринг 1970), већ је својим активностима поставио темеље безбедне Формуле 1 коју гледамо данас, спорта у којем на трци или званичним тренинзима нисмо изгубили возача пуних 19 година, од тужног викенда на Имоли.

Нажалост, колико год живота да је његов пионирски рад на пољу безбедности сачувао, то није било довољно. Иако су сезоне 1971. и 1972. прошле без смртних исхода (по први пут након 1965), наредна година је однела два живота. После Роџера Вилијамсона који је страдао на Великој награди Холандије, тренинг за последњу трку сезоне у Воткинс Глену био је кобан за Стјуартовог младог тимског колегу Франсоа Северта и Џеки је решио да му је доста. Иако није возио ту последњу трку, у пензију је отишао са трећом титулом светског шампиона и 27 победа, рекордом који ће срушити тек Ален Прост, 14 година касније.

Џеки Стјуарт је једини возач који је 4 пута побеђивао на Нирбургрингу, укључујући и легендарну победу 1968. године када је другопласираног Грејема Хила оставио 4 минута иза себе*. Осим тог рекорда, који никад неће бити срушен, Стјуарт је стази оставио и њен најпознатији надимак, Зелени пакао:

„Чак и у идеалним условима, то је сулудо место - круг је дужи од 22 километра и има више од 170 кривина - најопаснија стаза на свету, где је током претходних година више од 100** људи изгубило живот. Аутомобил је прелазећи преко неравнина летео и по два метра у ваздух, дрвеће, литице, стене и јаркови на све стране. Захваљивао сам се богу сваки пут када бих завршио круг тамо. Победио сам четири пута и ништа ми није пружило веће задовољство од тога, а ипак сваки пут сам се плашио. Кад год сам одлазио на трку у Нирбургринг застао бих испред своје куће и провео неко време гледајући свој дом. Никад нисам био сигуран да ћу се поново вратити."

По Џекијевом повлачењу, возачи су опет изгубили моћ да утичу на календар, иако су се многи са правом бунили. Најгласнији је поново био најбржи међу њима. Ники Лауда је у сезони у којој је освојио своју прву титулу светског првака (1975) постао једини возач на свету који је Зелени пакао извезао за мање од 7 минута (6:58,6):

„Натерао сам се да возим тај брзи круг 1975. године иако ми је мозак све време говорио да се понашам глупо. Антитеза између модерног тркачког аутомобила и стазе из каменог доба је била толика да сам знао да сваки возач ризикује живот до нивоа да је то просто сулудо."

И тако смо дошли до првог августа 1976. године. По излетању у другом кругу, Лаудин Ферари се запалио и само захваљујући херојству четворице колега возача - Мерцарија, Лунгера, Едвардса и Ертла - који су га заједничким напорима извукли из аутомобила, Ники је данас жив. Лауда највећу захвалност дугује Мерцарију, који се завукао у запаљени аутомобил како би му откопчао сигурносни појас. Оно што овај чин чини још херојскијим (ако је то икако могуће) је чињеница да Артуро Мерцарио није подносио Лауду. И пре и после те несреће, управо Мерцарио је био Никијев најжешћи критичар у италијанској штампи.

Нажалост, и на срећу, била је то последња трка Формуле 1 на правом Рингу***. А причу о томе како је Лауда чудесно преживео, иако му је свештеник уз благослов лекара у болници одржао последњи обред, као и како се завршила борба за титулу те године мораћу да оставим Рону Хауарду да је исприча, како би могли да премотамо филм назад у 2013. годину, на нови Нирбургринг.

Девета трка ове сезоне врло лако би могла да постане у ствари прва трка нове сезоне, због значаја промена које су од овог викенда на снази. После фијаска на Силверстону Пирели је успео да добије дозволу да промени структуру својих гума, па ће већ од Ринга задње гуме уместо челичног добити појас од кевлара, док ће се већ од наредне трке гуме вратити на структуру из 2012. године. Ова наизглед неважна промена би могла да буде кључна за исход овогодишње трке за титулу, будући да нема никакве сумње да иде директно у корист Ред Була. Фетел је можда у Британији изгубио 18 бодова од Алонса и 10 од Кимија, али то је мала цена за потенцијални добитак у остатку сезоне. Уз аутомобил који је иовако био најкомплетнији и лепу предност у генералном пласману, нове гуме би требало да буду последњи делић у слагалици, онај који би Себу могао да донесе четврту узастопну титулу.

Једини други тим који би могао да има озбиљну корист од Пирелијевог потеза је Мерцедес, који је претходног викенда показао да су муке са гумама прошлост. Аутомобил који је ионако суботом тешко спречити да заузме пол позицију, новим гумама добија прилику да се озбиљно укључи у борбу за титулу. Хамилтон и Розберг још увек заостају више од 40 бодова, али сезона је дуга. Нирбургринг је зато за Мерцедес први велики испит који ће нам показати да ли је њихов напад на титулу могућ већ ове сезоне.

Како ће на нове гуме одреаговати Лотус и Ферари, два тима којима су овогодишњи Пирелији пријали, остаје да се види у наредних неколико трка које ће изнова дефинисати Алонсове и Кимјеве шансе да се боре за титулу.

За оне који су спремни да прескоче први део првог сета Новаковог финала Вимблдона зарад знатижеље како изгледа нови поредак моћи у Формули 1 забава почиње у 14 часова.

* Џеки Стјуарт: "Нирбургринг, 1968 - густа магла и киша. Једва се видела стаза. Било је скоро 400,000 гледалаца, али сумњам да су ишта видели. Велики зид од капљица воде. Не памтим да сам икада био више уплашен у својој тркачкој каријери".

**Та цифра се нажалост до данашњих дана дуплирала

*** Када се Формула 1 вратила на новоизграђени аутодром 1984. године, Нирбургринг више није имао никакве везе са старом стазом. Разочарање јавности је било толико да су најтврдокорнији фанови одбијали да нову стазу назову старим именом, радије користивши имена као Ајфелринг, или у знак директног пркоса према оригиналном Зеленом паклу - Зелени парти ринг.