Каталуња, краљица тестова

Можда због тога што су због спортских санкција наши возачи наступали под крајње неатрактивним именом Независних учесника, а можда и зато што бициклизам у нашој земљи никад није био нарочито популаран.

Осим двоточкаша Миће Брковића, Александра Миленковића, Микоша Рњаковића и Душана Попескова, који су тог 26. јула 1992. године учествовали на екипној друмској трци Олимпијских игара у Барселони, чији су старт и циљ били на тада новоизграђеном аутодрому двадесетак километара северно од града - од наших земљака на Каталуњи су се на четири точка опробали само Андреј Кулунџић, средином деведесетих у тркама Порше Суперкупа и Милош Павловић у Рено Светској серији (два четврта места у Шпанији) и ГП2 шампионату.

Српска историја тркања на стази на којој се од 1991. године вози Велика награда Шпаније није дакле нарочито богата, али ,за утеху, Каталуња није значајније обогатила ни историју Формуле 1.

Ако изузмемо узбудљивих десет секунди надгорњавања Менсела и Сене дужином стартно-циљног правца при брзини већој од 300 км/х на инаугурационој трци, мало је незаборавних тркачких прича из Каталоније у последњих 20 година.

У ствари, можемо додати још само Шумијево нестварно друго место 1994. године, када је више од пола трке возио аутомобил који је имао само једну брзину, пету, и - мање више, то би било то. Критичари ће се сетити да је Шуми до подијума тада стигао само захваљујући враџбинама и црној магији, будући да су са трећег места током трке редом због квара мотора одустајали Хакинен, Лехто и Брандл, али чак и да је то друго место на крају било (тек) пето, за мене би ипак било магично, макар због тога што је Михаел са мењачем заглављеним у петој брзини успео да одради чак и пит-стоп. Ко год успе да крене из бокса у петој брзини у аутомобилу Формуле 1 заслужује наклон до пода.

Са таквом историјом, није претерано рећи да се на стази у Каталуњи главна узбуђења уопште и не дешавају током трке. Због благе климе и добре локације стаза крај Барселоне се усталила као најомиљенија локација зимских тестирања Формуле 1, а као прва трка Европског дела сезоне, традиционално је место на којем тимови пробају нове делове у покушају да додатно умакну ривалима или макар спасу сезону. Неретко се зато тврди да су два слободна тренинга у петак најзначајније тест сесије у целој години.

Тако је требало да буде и овог петка, поготово имајући у виду да је Пирели у договору са ФИА тимовима обезбедио додатни сет гума (само за петак, тако ће бити до краја сезоне). Ипак, планове је потпуно покварила киша која је почела да пада непосредно пре првог слободног тренинга. Поподневни тренинг је већ вожен по сувој стази, али у том термину тимови традиционално раде мини-симулацију трке, тако да ће боља евалуација нових делова морати да сачека бар до суботе.

Највећи искорак се очекује од британских великана, Мекларена и Вилијамса, али за сада нема много индиција да ће тако и бити. Екипа из Вокинга је после очајног старта сезоне у реалној опасности да понови „успех" из 2006. када су последњи пут годину завршили без иједне победе. Пуно новитета је спремљено за трку у Шпанији, али ако је судити према веома опрезним коментарима који стижу из самог тима, чини се да чак ни људи у Мекларену не верују да ће заостатак за водећим екипама бити ускоро надокнађен.

Вилијамс је на Каталуњи прошле године дошао до сензационалне победе која је за тренутак повратила наду да некад моћна екипа из Гроува може да се врати на стазе старе славе. Уместо тога, уследио је прво разочаравајући остатак сезоне, а затим и потпуна катастрофа, оличена у губитку најзначајнијих људи у руководству тима - Тото Волфа и Марка Гилана. На прве четири трке нове сезоне Вилијамсов возач је увек испадао већ после првог дела квалификација и први циљ за недељу је убацити оба тегет-бела аутомобила (бар) у други део квалификационог тренинга.

Што се тиче поретка на врху, најзначајнија вест долази из Лотуса, али навијаче тима из Енстона неће ни мало обрадовати. Потпуно неочекивано, само пар дана пред Барселону, екипа је објавила да технички директор Џејмс Елисон напушта Лотус (наследио га је Ник Честер). Губитак Елисона представља двоструки ударац за црно-златне.

Прво, Елисон се, после неприкосновеног Њујиа, сматра најбољим техничким директором у Формули 1 и губитак таквог човека је увек тешко надокнадити. Друго, и још битније, Елисонов одлазак може да има далекосежне последице по будућност тима на психолошком плану јер показује да екипа из Енстона није у истом рангу са моћнијим ривалима као што су Ферари (иако још није потврђено, прича се да је то Елисонова наредна дестинација), Мекларен, Ред бул и Мерцедес.

Симболично гледано, Лотус је у Формули 1 нешто попут Евертона или Њукасла у Премијер лиги: могу да повремено помрсе конце Јунајтеду, Челсију, Ситију или Арсеналу, али не могу да спрече одлазак својих најбољих играча у Лондон или Манчестер на крају (или половини) сезоне. Кимијев уговор са Лотусом истиче на крају године, а све су јачи гласови да Финац већ има спреман, ако не чак и потписан уговор са Ред булом, тако да екипа из Енстона нема баш много разлога за оптимизам после 2013.

Ипак, овог викенда ствари не изгледају тако лоше за црно-златне. На поподневном тренингу у петак Лотус је (поново) био најбољи, ако се посматрају просечна времена по кругу у мини симулацији трке, али и (поново) недовољно брз на нивоу једног круга да са оптимизмом очекује квалификације.

После петка зато делује да ће се главна битка водити између Алонса и Фетела, с тим што Немац своју шансу види пре свега на квалификацијама, док Ферари традиционално делује знатно боље у трци. Алонсо оптимизам има право да темељи и на увек сјајном стару скарлетних аутомобила, а на стази са најдужим правцем од линије старта до прве кривине у календару, пуно пропуста из квалификација може да се надокнади већ у првих десетак секунди трке.

У борбу за прва два реда на тренингу могу да се умешају и Мерцедеси, али прегревање задњих гума и даље представља превелику препреку током трке, па им неће много помоћи ни то што је овог викенда температура у Барселони нижа од очекиване.

Пирели на трку доноси средњу и тврду мешавину, с тим што је тврда гума измењена у односу на почетак сезоне и сличнија је спецификацији која је коришћена у 2012. Одлука да се промени тврда гума је делимичан уступак Ред булу и Мерцедесу, тимовима који су били најжешћи критичари овосезонских модела; нажалост вероватно не и последњи, будући да ће се снажно лобирање за издржљивије гуме наставити.

Седморица различитих возача су побеђивали на последњих седам трка на Каталуњи - Алонсо, Маса, Кими, Џенс, Вебер, Фетел и Малдонадо - и овог викенда ће се бар четворица из ове седморке својски потрудити да се та традиција сруши. Да ли Сребрне стреле могу да их спрече?