Монсунска трка

Аутодром Сепанг је то прво чедо немачког архитекте, изграђен на бившој фарми палминог уља, шездесетак километара удаљеној од Куала Лумпура, и важи за једну од најуспешнијих, ако не и најуспешнију креацију Тилкеовог бироа.

Изузетно широка стаза је складна комбинација свих уобичајених елемената неопходних за добро тркање. Два брза и дугачка правца доминирају почетним и последњим сектором, док се у средњем делу стазе могу пронаћи различити типови кривина - од веома спорих до брзих - те би Сепанг могао да буде добар показатељ распореда снага тимова у новој сезони. Ипак, комбинација високе температуре и велике влажности ваздуха, уз практично обавезне поподневне пљускове карактеристичне за сезону монсуна чине да трка у Малезији често резултира крајње непредвидљивим исходом.

Главна прича на почетку сезоне је свакако прошлонедељна победа Кимија Раиконена, коју је Светски шампион из 2007. на себи својствен начин, лаконски оценио као једну од најлакших у каријери. Кими је вероватно у праву, јер не само да је Лотус једини од водећих тимова успео да извезе трку са само два одласка на промену гума, већ је Финац послао врло дрску поруку својим ривалима само два круга пре краја. Одвезавши најбржи круг трке на гумама које су у том моменту прешле већу километражу него што су тог дана Ферари и Ред Бул уопште покушали да изведу са својим аутомобилима, Кими је поприлично забринуо конкуренте.

Лотусов прошлогодишњи аутомобил је био фантастично „нежан" према гумама, и чини се да ће Пирелијев наум да за 2013. припреми још мекше гуме веома ићи у прилог екипи из Енстона. Раиконен је свој шампионски педигре доказао много пре него што је освојио своју за сада једину титулу, и уколико Е21 остане бар једнако конкурентан током 2013. године као што се показује на почетку сезоне (у Малезију ће аутомобил већ имати прва побољшања - ново предње крило и нова конфигурација ауспуха) Кимијеву бројну армију навијача широм света очекује веома узбудљивих осам месеци тркања.

Главни фаворит за сада још увек остаје Фетел, ако ни због чега другог а оно због већ чувеног „Њуји ефекта". Аустријска екипа је у прошлу сезону ушла са аутомобилом који је имао проблема на квалификацијама, али је у трци био нешто бољи. Ове сезоне, ситуација је дијаметрално супротна, будући да РБ9 делује јако моћно на квалификацијама, али на трци врло брзо упада у проблем са трошењем гума.

Њујиевом тиму је у 2012. тек негде после летње паузе успело да направи тај одлучујући искорак у дизајну аутомобила који је на крају Фетелу донео трећу титулу, али томе је несумњиво погодовала и чињеница да је на првих седам трка победило седам различитих возача, што је купило додатно време за развој аутомобила. После Мелбурна, чини се да Ред Бул ове године неће имати тај комфор, будући да се водећа тројка, у којој су сем њих још и Ферари и Лотус, већ поприлично издвојила од остатка каравана, па ће екипа морати много брже да дела.

Алонсу се после Аустралије такође дају велике шансе, будући да је Ферари нову сезону дочекао потпуно спреман. Аутомобил има добро избалансиране карактеристике, захваљујући којима нема великих осцилација у перформансама између квалификација и трке, и уз Алонсов таленат да из сваке ситуације извуче максимум, сви неопходни састојци за успех у исцрпљујућој борби за титулу су присутни већ од прве трке. Ипак, видећемо како ће се тим из Маранела изборити са једном интересантном аномалијом која се тиче Фелипеа Масе.

Бразилац је власник неславног рекорда Фераријевог возача који има најдужи низ трка без победе (68), али је у својој новооткривеној форми успео да у последња три квалификациона тренинга (САД и Бразил у 2012. и Мелбурн прошлог викенда) надмаши Фернанда. У било којем другом тиму, такви резултати би били разлог за задовољство, једино у Ферарију тако нешто може да изазове главобољу ако се испостави да је Фелипе постао исувише брз за другог возача.

Мерцедес је најближи водећем трилингу, али многа питања су још без одговора. Евидентно је да у Аустралији Луис није успео да одвезе трку са две замене гума (због одустајања не знамо да ли би Нико могао), али са друге стране, немачки тим је успео да на почетку на супер меким гумама извезе значајно више кругова од Ред Була, Ферарија и Лотуса (13, односно 14 кругова Хамилтона и Розберга, наспрам 7 до 9 конкурената, додуше не у њиховом темпу).

Врелина Малезије ће бити тежак тест за W04, али ће лепо показати да ли за разлику од прошлогодишњег аутомобила нови модел може да буде конкурентан и у вишем температурном опсегу. Посебно се радујем тимском дуелу Розберга и Хамилтона који би могао да обележи сезону 2013.

Мекларен је катастрофално започео сезону али им се бар мора одати признање за отвореност без преседана када је у питању јавно коментарисање проблема са којима се суочавају. Осим трагично спорог аутомобила, готово подједнак шок је изазвала и изјава спортског директора Сема Мајкла да је тим одлуку о револуционарно новом аутомобилу за 2013. годину (уместо еволуције успешног МП4-27) донео у лето прошле године, односно у једином периоду прошле сезоне када је аутомобил деловао недовољно добро.

Логичан закључак који из тога произилази гласи да тим сигурно не би толико ризиковао у овој сезони да су имали мало више вере у прошлосезонски модел који је практично доминирао на крају сезоне 2012.

Навијачи тима из Вокинга утеху налазе у моћном развојном центру, који би током сезоне могао да врати Мекларен ближе врху.

Од осталих тимова за сада се најбоље показала Форс Индија, која ће макар у првом делу сезоне бити озбиљан такмац Мекларену, док је од возача посебно импресионирао Жил Бјанки који ће и у Марусији озбиљно претити тимовима из средине табеле.

На 15. Великој награди Малезије ћемо на аутомобилима (осим зелене и плаве кишне) гледати (белу) средњу и (од ове сезоне наранџасту) тврду мешавину, што је најтврђа комбинација коју Пирели поседује. Ако је судити по слободним тренинзима, начин трошења гума ће поново одиграти пресудну улогу, макар док не крене најављени пљусак. А томе ће се овог пута вероватно највише радовати неутрални љубитељи Формуле 1 и навијачи Мекларена.