Може бити само један

Након што су се јурили током 1124 круга на 19 стаза широм четири континента Фетел и Алонсо су стигли и на последњи, пети континент, где их у недељу на стази Хозе Карлос Паће чека још седамдесет један круг до одлуке о томе ко ће од њих двојице постати најмлађи тростуки светски шампион у историји.

На нашу срећу, на свету вероватно не постоји боље место за тај обрачун од отрцаног аутодрома у Интерлагосу, сиромашном предграђу Сао Паула на којем смо више пута били сведоци истински спектакуларних трка. Иако је нереално очекивати да се икада више понови шокантна трка из 2008. године у којој је Хамилтон у последњем кругу, тачније претпоследњој кривини последњег круга (!) претекао Глока и тако стигао до петог места и своје (за сада) једине титулу светског првака, ако је негде ама баш све могуће, онда је то управо Интерлагос.

Необично кратак круг, који се обрне за мало више од седамдесет секунди је прва специфична карактеристика стазе због тога што се караван већ веома брзо по почетку трке толико развуче да водећи возачи константно упадају у гужву. Затим је ту и надморска висина од око 800 метара која драматично утиче на понашање аутомобила, јер не само да редукује моћ мотора за шездесетак коњских снага, већ једнако смањује и отпор ваздуха и пријањање. 

На крају, непредвидљиви временски услови, кроз комбинацију високе температуре и честих пљускова руше и најбоље осмишљене стратегије и фаворизују возаче и тимове који су спремни да ризикују применом алтернативне тактике.

Фетел је неспорни фаворит, колико због 13 бодова предности, толико и због чињенице да је Ред Булов аутомобил у читавој другој половини сезоне значајно бржи од Фераријевог. Себова рачуница је јасна, једна од прве четири позиције му гарантује титулу, без обзира на то шта уради Алонсо. Ипак, две ствари не дозвољавају актуелном Светском шампиону да ових дана мирно спава.

Прва брига су алтернатори које испоручује Рено у сарадњи са Мањети Марелијем (италијанска фирма, хмм), који су ове сезоне већ узроковали три одустајања за аустријску екипу. Уколико би се квар поновио и у недељу на Фетеловом аутомобилу, Алонсу би за титулу било довољно и треће место. Друга брига је временска прогноза која у овом тренутку са великом извесношћу најављује пљускове у недељу, мада још увек није сигурно да ли и током трке или само током преподнева.

И једно и друго је лоша вест за Фетела, мада је киша током трке ипак страшнија опција, будући да руши све тактике и оставља широк простор за инстиктивне потезе.

Са друге стране, иако је од својих пет последњих победа четири извојевао на кишним тркама, и Алонсо сигурно помало зазире од временских прилика. Главни разлог лежи у чињеници да услед слабијег резултата на квалификацијама Алонсо обично стартује ту негде око трећег реда што га ставља у домет безобзирног квинтета Грожан-Малдонадо-Сена-Кобајаши-Перез, а то поготово по киши може да буде кобно.

Колико је Ферарију стало до ове титуле показала је претходна трка, на којој су повукли један од оних потеза по којима је тим из Маранела одувек познат. Намерно изазивање казне за Масу, не би ли Алонсо прешао са „прљаве" на „чисту" страну стартно-циљног правца је сигурно навукло смешак на лице великог Енца, уколико је неким чудом негде одозго имао прилику да то види.

Генијални потез је Алонсу омогућио да већ после прве кривине заборави на катастрофалне квалификације од претходног дана, али је у исто време још једном на најбољи начин подсетио велики део љубитеља спорта зашто не воле Ферари. Право је тима да свог возача уназади за пет места, али ако чинећи то оштете и неколико возача из других тимова, који су ни криви ни дужни са „чисте" морали да пређу на „прљаву" страну стазе, онда то свакако није фер.

Јер, тачно је да је дозвољено све што није забрањено, па самим тим циљ оправдава средство, и тачно је да ни један возач не може да буде већи од екипе, али оно што су макјавелисти из Маранела заборавили је да исто тако ни један тим не може да буде већи од спорта, па макар се звао и Ферари.

Иако је потез из Остина вероватно кључно допринео да Алонсо и даље остане у конкуренцији за титулу, коначна одлука о шампиону ипак није у Фернандовим рукама. Ферари још од лета није у прилици да се у чистој борби супротстави Ред Булу, и колико год било импресивно то што је и са таквим аутомобилом Алонсо још увек такмац у борби за титулу, уколико у Бразилу не буде непредвиђених околности, сав тај труд ће резултирати само титулом вицешампиона. А нико не жели да буде други*.

Но, изгледа да нико не жели да буде ни трећи. ОК, да будем прецизан, Кими, који је већ неко време на тој позицији у генералном пласману, не жели да буде трећи. Кимстер се унапред сморио због могућности да би као трећепласирани један дан у децембру морао да проведе на Медитеранском сунцу у Монте Карлу, на традиционалној гала вечери поводом доделе награда првој тројици, уместо да ужива са својим вучјаком Аксуом, на минус двадесет у родној Финској. 

Жељу му једино може испунити Луис Хамилтон, који не само да живи у Монте Карлу, па му није проблем да скокне на прославу, већ много битније, по сваку цену жели да се победом опрости од Мекларена, а после тренинга у петак делује као да има на располагању и аутомобил који ће му то омогућити. Немам ништа против, док год неко може да гарантује да на највишем степенику подијума нећемо гледати уплаканог Луиса, прегаженог силином емоција.

Не би била баш лепа слика, зар не?

Један ипак много тужнији опроштај ће за викенд добити значајно мање пажње, али седмостуки светски шампион је ипак сам за то крив. Повлађивање сопственој сујети је увек лош потез, и колико год Михаелу данас било жао што се враћао из пензије, ипак је много теже његовим бројним навијачима који су морали да истрпе претходно непознат осећај да њихов херој једноставно није довољно добар у поређењу са остатком каравана. Иако ће га многи и даље памтити као Највећег у историји, бојим се да ће број оних који ће га памтити по тужне последње три године бити много већи.

Возачима је на располагању поново Пирелијева средња и тврда мешавина гума, и за разлику од неколико претходних трка где је такав избор помало убио забаву, у Сао Паулу су могуће интересантне тактике, пре свега због тога што се мекша гума веома брзо прегрева. Ипак, како је за недељу киша готово загарантована нема смисла о томе посебно писати. Важан фактор ће зато бити подешавање аутомобила, будући да може да се догоди да поједини возачи жртвују квалификације и у суботу на суву стазу изађу са аутомобилом подешеним за кишну трку. Оно што ће их одати је висина задњег крила, па на то посебно обратите пажњу.

Уз информацију да и квалификације и трка почињу у 17 часова по нашем времену, опраштам се од вас за ову годину са жељом да финале буде достојно једне од најузбудљивијих сезона које памтимо.

* У тексту о прошлогодишњој трци у Сао Паулу („Посластица за крај") сам већ навео један од својих омиљених цитата о томе шта добија другопласирани, па да се не понављам.