Пустињски обрачун у животињском царству

Кажем вештачком, јер стаза Јас Марина у срцима заљубљеника у Формулу 1 вероватно никад неће бити у истој категорији са Монте Карлом, Спа, Силверстоном, Монцом или Монтреалом, али Херман Тилке је на острву Јас добио прилику да се размаше и није изневерио инвеститоре.

Најмање је битна била сама стаза - чудна комбинација дугих праваца и спорих кривина, ноторно тешка за претицање у пре-ДРС ери - прави акценат је био на окружењу кроз које се асфалт пробија. Тако смо добили место које изгледа као да је плод маште програмера неке тркачке симулације за популарне конзоле, а не нешто што заиста постоји.

Велелепне трибине, високе палме, голф терен, енормно велики забавни парк, марина у којој се током тркачког викенда љуљушка 175 отмених јахти и хотел обложен светлећим панелима који константно мењају боју издвајају стазу у Емиратима као јединствен визуелни доживљај у којем сама трка готово да пада у други план. И као да све то није довољно, богати шеици су пронашли фантастичан начин да доживљај учине још невероватнијом тако што трка стартује у 17 часова по локалном времену, па током сат и по времена гледамо прво нереално лепе кадрове заласка пустињског сунца, да би се у другој половини расплет дешавао под светлошћу рефлектора и шарених панела Вицекраљ Јас хотела.

Љубитељи би рекли - истинска Формула 1 двадесет првог века, достојни легат ере Бернија Еклстона, док критичари слежу раменима уз коментар да је увек погрешно када се форма ставља испред суштине.

Моје скромно мишљење је негде између та два екстрема, будући да ми јесте најважније да је стаза добра, али немам ништа против ни кад је окружење достојно најузбудљивије категорије светског ауто спорта. Уосталом, немојмо бити превише строги - у односу на суседни Бахреин, Абу Даби је вишеструко атрактивнија трка.

На три смо викенда до окончања шампионата који је прешао пут од претеране непредвидљивости током пролећа до опасне предвидљивости ове јесени. И поново је све „покварила" фантастична екипа Ред Була.

Двоструки узастопни шампиони су у сезону ушли обогаљени променама правила која су њихов непобедиви прошлогодишњи аутомобил свели на готово просечну машину која се грчевито бори за место у првих десет током квалификација, а о првом реду може само да сања. Али као и сви прави шампиони, аустријска екипа се није предавала, и миц по миц, у последњој трећини првенства поново делују непобедиво и рекло би се да само чудо може да спречи Фетела да од Сене преузме титулу најмлађег троструког светског шампиона у историји.

Од момента када је 23. септембра Хамилтон као водећи одустао у Сингапуру, Фетел је водио у свим до данас извезеним круговима, забележивши први пут у каријери четири узастопне победе и притом запретивши да обори још један Сенин рекорд (из 1989.) - у броју узастопно извезених кругова на челу трке. Није онда ни чудо што Фетелов шеф, Кристијан Хорнер сматра да је Себ неправедно непопуларан, јер је превише добар. Звучи познато, зар не, поготово свима који су се почетком века нервирали док је стазама харао један други Немац?

После Индије, у којој смо гледали прилично разочаравајућу трку, Фетел је предност у односу на Алонса, јединог преосталог конкурента, повећао на 13 бодова, а ако је могуће судити на основу слободних тренинга одвезених у петак, биће право чудо уколико после Абу Дабија предност не порасте на бар 20 бодова.

Ред Бул делује брзо, нарочито на мекој гуми, док су Мекларен и Ферари, као и у Индији, нешто опаснији на средњој мешавини. За Себа ће зато поново бити кључне квалификације, где једино прва стартна позиција гарантује трку какву актуелни светски првак највише воли. Клупски колега Вебер из неког разлога у Абу Дабију традиционално лоше вози, па ће главни конкурент у квалификацијама пре бити Хамилтон, који је у петак био одличан, а управо супротно од Вебера, на Јас марини увек бележи одличне резултате.

Алонсо је у Индији показао зашто га многи сматрају најкомплетнијим возачем данашњице, домогавши се другог места са пете позиције на старту. Ипак, друга места више нису довољна, а да би се побеђивало Ферари би морао да буде много бољи на квалификацијама него што је то тренутно случај. У петак је Алонсо на мекој гуми за Фетелом заостајао више од 8 десетинки по кругу, па не само да постоји опасност да на старту гледа у леђа четворици пилота Ред Була и Мекларена, већ не би било изненађење да се испред нађе и бар један Лотус који од прошле трке показује знаке повратка у форму.

Као и прошле сезоне, на стази ће бити постављене две ДРС зоне и то на узастопним правцима што отвара могућност да онај ко изгуби позицију у првој ДРС зони у истом кругу и узврати. Нажалост, као и претходног викенда у Индији, чини се да је Пирели и у Емиратима поново био претерано конзервативан у избору гума (мека и средње мека мешавина), па се опет може десити да се трка комотно одвезе са једним одласком на сервис. У претходне три трке у Абу Дабију сигурносно возило смо видели само једном, али уз повишене тензије карактеристичне за завршетак шампионата, није искључено да се у недељу мало дружимо и са Берндом Мајландером.

Ако је већ нереално очекивати Алонса у првом реду после квалификација, гласам да поред Себа у недељу гледамо Хамилтона. Британац је брз, за њега је шампионат практично завршен тако да нема шта да изгуби, а при томе у последње време све чешће изјављује како титулу ове сезоне више заслужује Алонсо него Фетел. Не кажем да би Луис себи дозволио да се непажљивом вожњом на ружан начин умеша у борбу Немца и Шпанца, али не бих имао ништа против да Себ мало изађе из зоне конфора у којој је тренутно.

Овог викенда смо се вратили на уобичајени термин за гледаоце у Европи, па и квалификације и трка почињу у 14 часова. Питање гласи: може ли у пустињском песку Пропети коњић да достигне Црвеног бика?