Валенсија, крај почетка?

Добро, знам да ће бити доста шумијеваца и кимијеваца који ће се с правом запитати због чега њихов херој не би могао да буде осми различити победник на осмој трци сезоне и вероватно су у праву. Било би сјајно да Шуми или Кими забележе прву победу своје друге каријере и било би фантастично да се то догоди баш у Валенсији.

Поента је у нечему другом – једног момента овај чудесни низ различитих победника мораће да се заустави и свака наредна трка делује као право место да се то и догоди. А онда када се догоди, права борба за титулу почиње.

Тројица водећих у генералном пласману после Канаде су Хамилтон, Алонсо и Фетел, возачи који се – још једном опростите шумијевци и кимијевци – најчешће наводе као најбољи у овој ери Формуле 1. И мада нам то говори да, уз сву непредвидивост овогодишње сезоне, најбољи увек нађу начин да стигну до врха, било би прерано закључити да ће борбу за титулу водити само ова три возача. Разлика између првопласираног Хамилтона и осмопласираног Батона износи само једну победу и једно друго место, а до краја је остало још 13 веома непредвидивих трка.

Јер, можда у Валенсији нећемо добити осмог победника на првих осам трка, али сва је прилика да ћемо до краја сезоне видети бар још неколико нових лица на највишем степенику победничког постоља. Осим двојице бивших светских првака, солидну шансу има и Грожан, вероватно и Перез, можда чак и Маса?

За титулу ће због тога ове сезоне бити пресудни пре свега конзистентност и добра стратегија. Ако већ не може да се очекује велики број победа једног возача, потребно је концентрисати се на максималан могући добитак у свакој трци.

Уосталом, за вођство у генералном пласману после првих седам трка било би довољно и да је неко пет пута био четврти и два пута трећи, а то је резултат за који потенцијал има велики број возача, не само из највећих тимова. Управо због тога је важно ко ће први забележити другу победу ове године.

Трка у Валенсији не само да није међу онима које се жељно ишчекују већ пре вероватно стоји високо на имагинарној листи трка којих би се најлакше одрекли. Није ни чудо, будући да стаза пати од озбиљне кризе идентитета – пребрза је за уличну трку, али у исто време са мало могућности за претицање.

При томе, на досадашње четири трке, сигурносно возило смо видели само једном што је редак рекорд за уличну трку. Помало ме плаши и податак да ћемо, за разлику од прошле сезоне, овога пута имати само једну ДРС зону.

Оно што је сигурно јесте да ће због мало претицања висока позиција на квалификацијама бити посебно значајна. Поготово што је у овој сезони победник на свим „сувим" тркама кретао из првог реда.

Пирели у Валенсију доноси меку (жуту) и средњу (белу) мешавину, што је комбинација коју смо видели у Бахреину, а како су и предвиђене температуре блиске онима које смо видели у острвској Краљевини, можда ту можемо наћи доброг показатеља како ће се трка одвијати?

Задржавање у боксу је кратко, па је број могућих стратегија које воде до победе велики – неко ће пробати са два заустављања, неко са три, а храбри могу да пробају и са само једним, па ова битка стратегија може бити и најзанимљивији аспект недељне трке.

Надам се да, ипак, неће бити тако и да ћемо гледати прву занимљиву трку у Валенсији. Уосталом, ко зна, можда ипак добијемо победника број 8. Макар би шумијевци и кимијевци били задовољни.