Директор Ултимативног првенства света Марко Ристов: Верујем да ће бити све успешно организовано

Тридесетогодишњи Марко Ристов је комесар за такмичења у Српском атлетском савезу, а иза себе већ има значајно међународно искуство.

Био је директор Светског првенства у дворани у Београду 2022. и Европског првенства у дворани у Истанбулу 2023. године. Исте године успешно је руководио такмичењем на Светском првенству у Будимпешти, што му је донело поверење за нови велики изазов.

Три вечери, мање дисциплина и директна финала

За разлику од класичних светских првенстава, Ултимативно првенство биће концентрисано на три вечерње сесије. Програм је сужен на дисциплине које организатори виде као најатрактивније, а промењена су и правила о броју учесника.

"Главна разлика је у формату. Ултимативно првенство реализује се кроз три вечерње сесије, а на програму су одабране дисциплине за које је утврђено да су тренутно најатрактивније. Ово ће бити спектакл намењен публици и ТВ формату", истакао је Ристов.

За разлику од традиционалних такмичења, земље неће имати ограничење броја представника, док ће у већини дисциплина бити само осам учесника.

"Стандардно не могу да учествују више од три или, евентуално, четири такмичара из исте државе. Такође, укупан број такмичара по дисциплини знатно је мањи, јер се све дисциплине, осим трка до 400 метара, одвијају као директна финала са осам учесника, док је на 1.500 и 5.000 метара тај број 12", навео је Ристов.

Борилишта у новом руху

Посебан акценат биће на визуелном идентитету. Организатори желе да такмичење изгледа другачије и на стадиону и у телевизијском преносу.

"Како је један од главних циљева прилагођавање ТВ формату, сваки сегмент је планиран као да се ради о догађају искључиво намењеном телевизији. Наравно, и гледаоци на стадиону уживаће у свим додатним активностима", нагласио је Ристов.

Један од најупадљивијих детаља биће црна подлога борилишта, уз издвајање дисциплине која се у датом тренутку одржава.

"Светска атлетика је већ објавила изглед борилишта – готово цело ће бити прекривено црном бојом, осим оних борилишта која се користе у тој сесији, како би фокус био искључиво на дисциплинама које се у том тренутку одвијају", појаснио је Ристов.

Промена неће бити само визуелна. Посебну пажњу привући ће и јама за скокове.

"Оно што ће бити посебно занимљиво и до сада невиђено јесте сама боја песка у јами за скок удаљ и троскок. Гледаоци могу да очекују нестандардну боју песка, која ће са црном подлогом доћи до пуног изражаја", рекао је Ристов.

Нови ТВ формат пратиће и нова графика, систем праћења трка и додатни програм пре сваке сесије. Идеја је да се гледаоцу олакша праћење дисциплина које понекад могу бити тешке за разумевање онима који нису упућени у атлетику.

"Уз мали шоу-програм пред сваку сесију, ново искуство праћења атлетике употпуниће потпуно нова ТВ графика и систем праћења трка. Међутим, циљ је да се атлетика приближи свима и олакша њено разумевање, јер атлетика може бити комплексна за некога ко није из тог света", поручио је Ристов.

Посебност ће бити у томе што ће се унапред планирати време сваког покушаја, што отвара могућност и за нешто дуже паузе.

"Битно је истаћи да се овде планира време сваког покушаја сваког такмичара. То не значи да ће такмичари морати да изведу покушај у тачно одређеној секунди, али, за разлику од стандардног Светског првенства, где је флексибилност већа, овде се могу догодити нешто дуже паузе између покушаја", изјавио је Ристов.

Циљ је да техничке дисциплине добију више простора у преносу, пошто су у традиционалном телевизијском формату често у сенци трка.

"Разлог је то што се техничким дисциплинама жели посветити већа пажња у телевизијском преносу, јер је чест проблем то што се мали број покушаја приказује уживо због фокуса на трке. На овај начин сваки такмичар ће бити звезда у својој дисциплини", нагласио је Ристов.

Директор као диригент

Иако су његове обавезе дефинисане Правилима за атлетска такмичења, Ристов објашњава да је у пракси реч о функцији која обухвата много више од саме контроле дешавања на борилиштима.

"Посао директора такмичења дефинисан је и у Правилима за атлетска такмичења. Одскоро је та дефиниција проширена како би боље осликала праксу, али је ова улога и даље много комплекснија него што је описано у Правилима", рекао је Ристов.

Посебну тежину послу даје чињеница да се на највећим такмичењима истовремено води рачуна о регуларности такмичења и начину на који ће оно бити представљено гледаоцима.

"Директор такмичења учествује у планирању и припреми свих техничких детаља, а потом има задатак да те планове спроведе током самог догађаја. Када се ради о великим такмичењима са високим нивоом продукције, посао постаје додатно сложен – поред тога што се брине о правилном току такмичења, постоји и обавеза да се догађај прикаже у најбољем светлу на малим екранима", јасан је био Ристов.

У таквом систему, комуникација са свим актерима на стадиону постаје кључна.

"Посао бих најбоље описао као улогу диригента, а све се заснива на комуникацији са свим лицима на терену. Сваки сигнал за старт трке, свако чекање на нечији скок или хитац под ингеренцијом је директора такмичења. Те одлуке се доносе у сарадњи са другим секторима, али све информације везане за ток такмичења полазе од директора и долазе до њега", поручио је Ристов.

"Трема постоји пред свако такмичење"

Искуство не значи да је притисак нестао. Напротив, Ристов признаје да пред свако такмичење постоји одређена доза треме, посебно кад једна одлука може да утиче на читав ток догађаја.

"Трема постоји пред свако такмичење. Једна погрешна одлука може да покрене читав низ проблема. Међутим, пред ново Ултимативно првенство углавном имам позитивну трему, која ми помаже да изнесем такмичење на најбољи могући начин", изјавио је Ристов.

Припреме за Будимпешту трају више од пола године.

"За ово такмичење припремам се више од пола године, тако да, иако доза треме постоји, верујем да ће све бити успешно организовано", оптимистичан је Ристов.

Од Београда до највећих светских такмичења

Први велики испит имао је у Београду. Светско првенство у дворани 2022. одржано је у специфичним условима, али је за Ристова остало упамћено и по једном од најупечатљивијих тренутака целог шампионата.

"Мислим да са сваког такмичења на којем сам радио као директор остане бар једна анегдота. Моје прво међународно такмичење у овој улози било је у Београду, на Светском првенству у дворани. Било је доста стресно, с обзиром на то да сам први пут водио тако масован и комплексан догађај, и то у ковид режиму. Међутим, то такмичење ми је остало у памћењу по фантастичној завршници уз светски рекорд Арманда Дуплантиса", истакао је Ристов.

Једно од најнепланиранијих преузимања одговорности догодило се у Јерусалиму. Ристов је на Европско првенство за млађе јуниоре отпутовао као главни судија, али се ситуација променила непосредно пред почетак.

"Пошто сам и међународни атлетски судија златног нивоа Светске атлетике, често сам на међународној сцени у улози главног судије. На то такмичење сам отишао у тој улози, али се директор такмичења разболео дан пре почетка, па сам морао за мање од 24 сата да преузмем вођење читавог првенства", нагласио је Ристов.

Од атлетичара и волонтера до директора

Пут до садашње функције почео је много пре него што је Ристов добио прилику да води велика међународна такмичења. Атлетиком је почео да се бави са десет година, а прва искуства у организацији стицао је као волонтер.

"Са 10 година сам почео да тренирам атлетику и паралелно с тим волонтирао на такмичењима у Србији. У једном тренутку сам положио испит за атлетског судију и од тада сам био редован на готово свим догађајима", објаснио је Ристов.

Уследила је прилика да се укључи у рад сектора за такмичење пред Европско првенство у дворани. Неколико корака касније постао је најмлађи европски међународни судија, а затим добио и највеће поверење Српског атлетског савеза.

"То је за мене било велико искуство, па сам исте године положио испит и постао најмлађи европски међународни судија. После тога сам кроз суђење на међународним такмичењима стекао доста искуства, па сам за Светско првенство у дворани у Београду добио поверење Српског атлетског савеза да обављам не само функцију директора такмичења већ и да руководим целим сектором", закључио је Ристов.