Финале троскока - Шпановићева шеста после треће серије, наставља такмичење

После прве три серије финале је готово за седам такмичарки са најкраћим скоковима.

Преосталих десет учесница, међу којима је и Ивана Шпановић, скакаће макар још једном, а онда ће након четврте серије бити елиминисане још две атлетичарке са најслабијим резултатима.

Ивана је најбољи скок имала у првој серији (14,35) и тренутно је на шестом месту.

И даље је најбоља Кубанка Лејанис Перез Ернандез са 14,95 метара из друге серије.

Једина представница Србије у вечерашњим финалима Ивана Шпановић у трећој серији троскока скочила је 13,78 метара. То је њен најлошији скок у финалу.

Кубанка Лејанис Перез Ернандез додатно је поправила свој одличан резултат из прве серије. У другој је скочила 14,95 метара и још увек суверено држи прво место.

Ивана Шпановић је после лошијег скока у другој серији пала на пето место. Важно је да након треће серије остане међу десет најбољих, како не би била елиминисана.

Лошији други скок у финалу Светског дворанског првенства за Ивану Шпановић. 

Репрезентативка Србије траг у песку оставила је на 13,87 метара.

Шпановићева се одразила 22,3 центиметра испред од линије за скок. 

Најдаље је у првој серији скочила Кубанка Лејанис Перез Ернандез - 14,88 метара. Она је актуелна светска шампионка на отвореном. Освојила је злато прошле године у Токију.

Са 14,35 Ивана Шпановић тренутно има трећи најбољи резултат, али треба узети у обзир да је чак шест такмичарки преступило из првог залета.

Ивана Шпановић у првом изласку на залетиште скочила је 14,35 метара.

Овај резултат је само шест центиметара краћи од њеног личног и државног рекорда који је поставила 28. јануара у Београду на Тромечу Србије, Хрватске и Словеније. 

Свих 17 финалисткиња у троскоку имаће право на три покушаја.

Десет најбољих на четири, а пет најбољих на осам.

Додатни, шести скок, имаће само шест првопласираних такмичарки у финалу.

На Тромечу Србије, Хрватске и Словеније у Атлетској дворани на Бањици 28. јануара ове године  Ивана Шпановић победила је скоком од 14,41 метар и поставила нови национални рекорд.

У том тренутку то је био водећи резултат на светској ранг листи.

Шпановићева је за четири центиметра оборила рекорд који је Биљана Топић поставила 2009. године у Италији.

Био је ово њен четврти државни рекорд у дворани, поред скока удаљ, петобоја и на 60 метара.

Када је витрина њених златних медаља освојених у краћој скакачкој дисциплини попуњена скоро до последњег места, Ивана Шпановић је одлучила да у 35. години промени дисциплину, купи нову витрину и почне изнова да пуни полице. 

На Светском дворанском првенству у Пољској, најбоља атлетичарка свих времена у Србији Ивана неће бити на залетишту за скок удаљ, већ за троскок.

Сарадња са тренером Гораном Обрадовићем, која броји две деценије, Србији је донела једну олимпијску и по седам светских и европских медаља у дворани и на отвореном у скоку удаљ. Сада се компасна ружа окреће на троскок.

Петнаесту и последњу медаљу на великим такмичењима у скоку удаљ Ивана Шпановић је освојила 2023. године на Светском првенству на отвореном у Мађарској. 

Десет година након бронзе из Москве и осам од бронзе из Пекинга, освојила је злато у Будимпешти. 

Иако је између светских првенстава у Бирмингему и Београду прошло колико траје једна Олимпијада. 

Ивана Шпановић је пред домаћом успела да одбрани титулу светке шампионке и Србију обрадујем новим златом.

Први пут химна Србије на Светском дворанском првенству слушала се 2018. године у Бирмингему. 

Ивана Шпановић се реванширала Бринти Рис.

Злато у Великој Британији вредело је 6,96 метара.

Американка је тада скочила седам центиметара краће.

Немица Состен Могенара била је трећа - 6,85.

Две године након светске бронзе у Сопоту, Шпановићева се за степеник више попела у америчком Портланду. 

Пред домаћом публиком Бритни Рис скочила је 7,22 метра. 

Представница Србије траг у песку оставила је на 7,07 метара. 

Лорејн Уген из Велике Британије била је трећепласирана с 6,93

Прву златну медаљу на дворанским шампионатима света Ивана Шпановић освојила је 2014. године.

У пољском Сопоту скочила је удаљ 6,77 метара.

Елоиз Лесер из Француске тада се окитила златом медаљом скочивши 6,85 метара, а сребром Британка Катарина Џонсон-Томсон четири центиметра краћим скоком.