Плодна атлетска година – Дуплантис ближе Сунцу, Топићева на светском подијуму

Када се подвуче црта након дворанске сезоне, у салду се налазе четири светска рекорда, 28 светских и 26 европских првака.

Грант Фишер је први "упецао" светски рекорд у 2025. години.

Поред улова на 3.000 метара, када је 8. фебруара у Њујорку истрчао 7:22,91, Фишер је шест дана касније уписао своје презиме на врх листе најбржих атлетичара и на 5.000 метара, претрчавши 25 кругова у дворани за 12:44,09.

Само дан пре Фишеровог другог рекорда, Јакоб Ингебригтсен је у једној трци поставио два светска рекорда – на 1.500 метара и у једној миљи (1.609 метара).

Семафор је у француском Лијевену првобитно заустављен на 3:29,63, након чега је додатних 109 метара истрчао за 15,51.

Инфебригтсен је наредног месеца отпутовао у Холандију на Европско првенство у дворани и остварио ванвременски успех.

Трећи пут узастопно освојио је златне медаље на 1.500 и 3.000 метара. Након Торуња и Истанбула, и у Апелдорну се два пута слушала химна Норвешке.

Седмом медаљом на Европским првенствима у дворани постао је најтрофејнији атлетичар на средњим пругама свих времена, са шест златних и једном сребрном медаљом.

Двобој са светском рекордерком

Србију је на шампионату Старог континента у Апелдорну представљало девет атлетичара, али се са медаљом око врата вратила само Ангелина Топић.

Након беспрекорних квалификација изашла је на мегдан светској рекордерки Јарослави Махучих. 

Једина која је успела да запрети Украјинки у покушају да трећи пут узастопно освоји титулу европске шампионке у дворани била је државна рекордерка Србије.

Одлука о победници пала је на висини од 1,99. Топићева није излазила на претходну висину и није искористила прилику да изједначи лични рекорд од 1,97, већ је покушала да се за центиметар приближи граници од два метра.

Обе учеснице дуела за злато биле су неуспешне у првом покушају. Махучих у другом изласку на залетиште није оборила летвицу, док је представница Србије летвицу оборила у сва три покушаја.

Након четвртог места и "дрвене медаље" из Истанбула пре две године, Ангелина Топић успела је да постане вицешампионка Европе.

Златна петорка у успеху без предаха

Након полудеценијског одлагања, Кина није одустала од гостопримства најбољих атлетичара.

Светска атлетска федерација одлучила је да направи "тесан" распоред и дворанско Европско првенство у Апелдорну и Светско првенство у Нанкингу раздвоји у само две недеље.

За оне најхрабрије који су одлучили да наступе на оба шампионата, осам сати разлике у временској зони подразумевало је моментално паковање кофера и лет из Европе у Азију.

Довољно времена за одмор и припрему да се оките двоструким златом имало је пет атлетичара.

Јакоб Ингебригтсен отишао је и корак даље и поновио двоструки тријумф на 1.500 и 3.000 метара.

Злато на Светском првенству у краћој дисциплини Норвежанин је освојио лакше него на Европском. Након резултата 3:36,56 у Холандији, у Кини је трчао 3:38,79.

На 3.000 метара ситуација је била обрнута, али уз исту разлику од две секунде. Семафор у Апелдорну очитао је 7:48,37, док је Нанкинг светског шампиона добио резултатом 7:46,09.

Стабилну форму показао је Британац Џеремаја Азу, који је идентичним резултатом, у стотинку, пролазио кроз циљ у трци на 60 метара на оба шампионата – за 6,49.

Енди Дијас Ернандес у дворанској сезони наступио је на само три такмичења. На једном је понео титулу европског, а на другом светског шампиона, и то оба пута уз водећи резултат на светској ранг-листи.

Дилему у Холандији решио је у петој серији скоком од 17,71, док је у Нанкингу то учинио на супериорнији начин.

Италијан је већ у првој серији траг у песку оставио на 17,80, а до последње серије није излазио на залетиште, када је забележио преступ.

Вишебојци су изнова потврдили да људско тело не познаје границе, као и да су подвизи подједнако заступљени и у мушкој и у женској конкуренцији.

Није реткост да свестрани атлетичари у једној сезони одраде два или више квалитетних такмичења, али учинити то у размаку од свега две недеље свакако је вредно пажње.

Двадесетједногодишња Финкиња Сага Ванинен објединила је титуле европске и светске шампионке у петобоју, употпунивши их златним медаљама са такмичења на отвореном у јуниорској и млађесениорској категорији.

Постављање личног, државног и европског рекорда за атлетичарке до 23 године, са 4.922 бода, није је исцрпло да се попне на највише постоље и на светској сцени.

Иако је у укупном пласману освојила 101 бод мање, исто толико предности имала је у односу на другопласирану такмичарку.

Слично Ваниненовој, Норвежанин Сандер Скотхајм је злату из Апелдорна додао и оно освојено у Нанкингу.

Комплетирана златна колекција

Два пута се химна "Боже правде" чула у Бергену. Ангелина Топић и Адриана Вилагош оправдале су улоге фавориткиња за најсјаније одличје на шампионату Старог континента у категорији млађих сениорки.

Топићева је наставила победнички низ у скоку увис. Јерусалим је обележио њен јуниорски стаж, где је освојила златне медаље у конкуренцији атлетичарки до 18 и до 20 година, док ће Берген остати упамћен по највишем постољу у категорији млађих сениорки.

Иако ће за две године поново имати могућност да наступи, већ је са непуних 20 година успела да испуни свој сан и обједини све европске и светске медаље, комплетирајући златну колекцију.

Трећу, односно прву медаљу за Србију, освојила је Александрија Митровић у троскоку. Најдаљи троскок остварила је у другој серији – 13,84.

Јуниорској бронзи из Јерусалима, додала је још једну из Бергена.

Холанђанин Нилс Ларос трећи пут заредом освојио је по две златне медаље на Европском првенству.

Слично Топићевој, и за две године имаће право наступа на Европском првенству за млађе сениоре, а већ је у свим узрасним категоријама – од млађих јуниора до млађих сениора – освајао златне медаље, и то двоструке.

Немац Ове Фишер-Брајхолц оборио је рекорд шампионата Норвежанина Карстена Вархолма, постављен 2017. године у Бидгошћу.

Само једну стотинку био је изнад границе од 48 секунди и за 36 стотинки надмашио резултат актуелног светског рекордера.

За дужину копља измакла титула Дијамантске лиге

Адриана Вилагош била је једина представница Србије у овогодишњем финалу Дијамантске лиге.

Иако је дошла као главни фаворит, поново је Гркиња Елина Ценго била кобна по њу.

Српска копљашица освојила је друго место у Цириху хицем из треће серије од 62,96, док је Ценго тријумфовала резултатом од 64,57.

Ценго и Вилагош се добро познају још од Европског сениорског првенства у Минхену 2022. године, када је српска репрезентативка показала потенцијал и у последњој серији бацила копље даље од актуелне светске рекордерке Барборе Шпотакове за сребрну медаљу.

У Земљи излазећег сунца зашла сезона на отвореном

Токио је други пут угостио најбоље атлетичаре света. Ако се о Светском првенству из 1991. године причало 34 године, о овом ће можда прича трајати и дуже.

Мондо Дуплантис је 14. пут поставио светски рекорд у скоку мотком, за сада је на висини 6,30.

Швеђанин је једини атлетичар који је ове године поставио више светских рекорда – четири пута је, за по један центиметар, био ближе Сунцу.

У стилу легендарног Сергеја Бупке, који је остао на 6,15, Дуплантис светске рекорде обара за по један центиметар.

Пред почетак летње сезоне изјавио је да му је циљ да овог лета прескочи летвицу постављену на 6,30. То је успео на последњем такмичењу, у последњем, трећем покушају.

Јубиларно 20. Светско првенство на отвореном остаће упамћено и по првој медаљи Ангелине Топић у сениорској категорији.

Када је и трећи пут оборила летвицу постављену на висину од тачно два метра, више ништа није зависило од ње у финалу Светског првенства у скоку увис, већ само од светске рекордерке Јарославе Махучих.

Украјинка није хтела да се задовољи бронзаном медаљом, већ је након првог неуспеха на два метра у два додатна покушаја пребацила летвицу на наредну висину – 2,02. Желела је да се бори за злато са Аустралијанком Николом Олислагерс.

Након првог рушења, дах је био краћи, а притисак већи. Ослоњена на раме Еленор Патерсон, Топићева је гледала Махучих на залетишту и чекала тренутак одлуке.

Показала је светска рекордерка да је од крви и меса и да не скаче преко два метра "из кревета". Подијум је поделила са најбољом српском скакачицом увис свих времена.

Прва медаља за Србију прижељкивала се већ дан раније, од Адриане Вилагош у бацању копља.

Међутим, није успела да понови хитац из квалификација од 66,06 који би био довољан за победу. 

Из Јапана је отишла као осмопласирана копљашица света.

Последње лансирање "покет рокет"

Јамајчанка Шели-Ен Фрејзер-Прајс, најодликованија спринтерка свих времена на 100 метара, зауставила је последњу стотинку у својој каријери. Тачку је одлучила да стави у 38. години.

Од Пекинга 2008. до Токија 2025. године освојила је три златне, четири сребрне и једну бронзану медаљу на Олимпијским играма.

На Светским првенствима укупно је освојила 17 медаља, међу којима је и последња – сребрна из Токија у штафети 4x100 метара.

"Покет рокет", како је популарно зову, успела је да се пласира и у финале на 100 метара и у својој последњој индивидуалној трци истрчала 11,03 за шесто место.

Уз 28 светских и 26 европских шампиона, година је комплетирана уз још 49 светских на отвореном.