Мoјули: Тренери су гладни успеха колико и атлетичари, Бекрић у тиму најбољег тренера света

Најуспешнија атлетска репрезентација овогодишњег првенства Старог континента у Апелдорну, била је домаћин Холандија са седам златних и две сребрне медаље. Четири најсјајније и једну нижег ранга на победничком постољу биле су око врата атлетичара Лоранa Моjулиja  који је пре две године проглашен за најбољег атлетског тренера на свету.

Млад и амбициозан, са непуних двадесет година Мoјули је започео тренерску каријеру у Швајцарској са циљем да увек извуче максимум из индивидуе.

"У почетку сам тренирaо атлетичаре у свим дисциплинама, чак и вишебојце. Сада сам више усмерен на спринт, препоне и штафете, али за тренера је важно да има знања и о другим дисциплинама. Свака може да ти помогне да будеш бољи у оној коју примарно радиш", рекао је Мoјули.

Има све, а и даље жели још

Позицију главног тренера за спринт, препоне и штафете у Швајцарској заменио је истом позицијом у Холандији. За непуна два олимпијска циклуса успео је да направи један од најбољих тимова на свету. Светска атлетска федерација прогласила га је за најбољег тренера 2023. године.

"Обично када добијете овакву врсту награде обично имате 75 година и то вам је сигнал да можете у пензију. Срећан сам због признања, али и даље желим да будем активан тренер са добрим резултатима. Наравно да увек желите више и више. Када сам био млађи желео сам националне прваке, затим европске, па потом светске и олимпијске. Тренери су гладни успеха колико и атлетичари, увек желе више. Сада имам све златне медаље, европски и светски рекорд, али и даље постоји мотивација за више. Моја атлетичарка Надин Висер оборила је национални рекорд у финалу на 60 метара са препонама стар 30 година, а освојила је сребро. Истрчала је лични рекорд, али ја имам и даље мотивацију да јој помогнем да оствари пун потенцијал", истакао је Мoјули.

Од штафета до индивидуалног напретка - кључ и за Србију

Мојули, своју стручност и знање не крије љубоморно, већ кроз програме едукације широм Европе држи предавања и прави сарадњу са другим репрезентацијама, међу којима је и Србија.

"Кључ успеха у атлетици, па и у српској, је у развоју штафета. То сам радио у Швајцарској, затим и у Холандији. Тренутно нема српских спринтера који су врху Европе, али имате добре спринтере који у догледној будућности могу да се квалификују на Европско првенство, па и на Светско и Олимпијске игре. Трчање штафета ће им помоћи да индивидуално напредују", истакао је Мoјули.

Тренер холандске репрезентације истиче да је битно паралелно напредовање младих атлетичара и тренера.

"Поента је наставити развијање систем са тренерима, али као и у многим земљама Источне Европе они зарађују за живот кроз тренирање деце. Јако је важно да се то промени, зато што имамо доста добрих атлетичара до 20 година који не опстану до серниорског стажа. Њихови тренери немају искуство и времена да раде довољно са њима, јер морају да се посвете и послу и млађим категоријама, што се одражава негативно на прогрес", истакао је Мојули.

Сениорке Србије обарале су два пута државни рекорд у штафети 4x100 метара откако траје сарадња са Швајцарцем, док су сениори неколико пута били близу тог подвига.

"Мора много више времена да се улаже у тренинг штафета. Будући да сам у блиском контакту са тренерима који су задужени за штафете, примећујем да је динамика за летњу сезону већ почела, што ме радује. Не треба да радимо само са сениорима већ и са осталим млађим категоријама, јер када они дођу до сенирског стажа треба већ да владају вештином, а не да почињу од нуле", појаснио је Мoјули.

Битна карика целог система развоја штафете био је и бивши професионални атлетичар Емир Бекић, државни рекордер Србије на 400 метара са препонама који се подједнако добро сналази и у такмичарским и у тренерским водама. Након трогодишње сарадње и Мојулијевог менторства, Лоран га је позвао да се прикључи његовом тренерском тиму.

 "Емира сам приметио још као атлетичара, а током сарадње на програму за српске штафете увидео сам да има одличну комбинацију за напредак. Био је успешан спортиста, а сада је млад и успешан тренер. То је сјајан микс, али никако не значи да су те две ствари повезане. Ја на пример никада нисам био добар атлетичар. Али је такође тешко бити добар тренер без довољног искуства као професионални атлетичар. Емир своје вештине користи у правом смеру. Сигуран сам да ће му године које буде провео са нама, и учење на највишем нивоу, много помоћи у његовом искуству и даљем раду", нагласио је Мојули.

Потенцијал у тренерском смислу видео је већ при првом Бекрићевом доласку на припреме у Јужноафричку Републику са својим атлетичарима.

"Видео сам како води групу и како проналази прави баланс између стриктоности и отворености. То показује његову отпорност, која је важна у атлетици. Све је то наставио да примењује и са првим месецом у Холандији", рекао је Мојули.

Бекрићев атлетски круг до Холандије

Емир Бекрић је пре тренерског стажа, имао две године искуства као селектор за млађе категорије у Српском атлетском савезу.

"Током мандата у Савезу направљена је лепа прича, у којој се атлетика подигла на виши ниво на ком се потенцирао развој младих талената. Међутим, оно што сам схватио у том периоду од две године јесте да ми нешто дефинитивно фали, а то нешто сам пронашао у тренерском послу. Тренерски рад је дефинитивно оно што ме максимално испуњава. Помаже да своје знање и искуство, првенствено као професионалног спортисте, могу да пренесем на друге", рекао је Бекрић.

Непосредно након почетка тренерске каријере кренула је и сарадња са Лораном, којим је тада био Бекрићев ментор развој штафета у Српском атлетском савезу.

"У том периоду док сам био координатор за развој спринта и штафета, већ сам почео да радим тренерски посао са својим првим пуленима. Међутим, задржао се тај однос ментора са његове и пулена са моје стране. Након релативно кратког временског периода добио сам понуду за сарадњу у Холандији. Осећао сам дубоко у себи да желим да видим како функционише врхунска атлетика из тренерског угла", истакао је Бекрић.

У октобру се преселио за Арнхем и званично започео сарадњу.

"Почетак је као и сваки био мало тежак, више за адаптацију и логистику у Холандији, а затим и да се ради у окружењу са преко 20 спортиста са више тренера. Концепт само једног дана који подразумева три везана тренинга преподне, три поподне, где свако ради другачију структуру загревања је било нешто ново за мене", присетио се Бекрић и додао да се после пар месеци адаптирао.

Може Бекрић да побегне од препона, али неће оне од њега

Бекрић је државни рекордер у дисциплини 400 метара са препонама, у својој групи као тренер имао је два препонаша, а сада у Холандији такође има спортисте у истој дисциплини.

"У односу на мој период тренирања остало је исто да мора јако да се ради да би се било на врхунском нивоу, а другачије је како је све структуирано и какав тим људи стоји иза ових спортиста. Ту су два физиотерапеута, лекари, нутриционисти, спортски психолози... Спортисти раде различите врсте тестирања која се стављају у једну велику базу података и прате се на свакодневном нивоу. За мене је било фасцинантно да не мора човек сам као тренер да буде и доктор и психолог и родитељ и нутрициониста", истакао је Бекрић.

Ни најбољи четристопрепонаш у холандској групи нема бољи лични рекорд од Бекрићевих 48,05.

"Неки нису ни знали да сам био такмичар, а онда кад су сазнали гледали ме са одушевљењем, али већина јесте била упозната. Мислим да им значе савети које могу да им дајем, некад на тренингу, а некада нарочито оне у такмичарском периоду. Верујем да сам донео неку нову искру и динамику у тим", навео је Бекрић.

Мојулијева тренерска каријера улази у циљну равнину, док је Бекрић тек на половини прве кривине атлетског круга.