Војислав Бубиша Симић – оснивач и диригент Џез оркестра РТС-а

Компоновао је музику различитих жанрова – дечју, хорску, забавну, џез и симфонијску, а један је од зачетника етно-џеза у српској музици. Добитник је великог броја признања и награда за свој рад, међу којима је и „Златни микрофон” Радио Београда.

За џез се заинтересовао пред крај Другог светског рата као студент Музичке академије у Београду. Завршио је дириговање у класи професора Предрага Милошевића и студирао композицију код професора Станојла Рајичића, стекавши формално образовање 1954. године. Као утемељивач првог Биг бенда у Југославији 1946. године, определио се за позив џез музичара, уважавајући традицију лежерног бејсијевог свинга и касније оркестарског стила Квинсија Џоунса. Ту идеју водиљу успео је вишедеценијским радом да пренесе на Џез оркестар Радио-телевизије Београд, по чему је оркестар постао препознатљив и ван наших простора. За диригента је постављен први пут 1953. године по одласку Младена Гутеше у Немачку, после чега је џез оркестар, без обзира на нужне и природне персоналне промене, све време неговао овакав стил. У том маниру је Симић написао познату и радо извођену композицију ,,Поздрав Каунту Бејсију”, којом је овај оркестар стекао прво значајније међународно признање на Интернационалном џез фестивалу у Жуан Ле Пену (Француска) 1960. године. После тога је на многим турнејама по земљи и Европи с оркестром постигао запажене успехе. Оркестар је под његовим вођством наступао на свим југословенским фестивалским смотрама. Уз Џез оркестар Радио-телевизије Београд наступали су многи међународно признати џез музичари: Душко Гојковић, Бранко Пејаковић, Миле Павловић, Бранислав Лала Ковачев, Јован Миковић, Тони Скот, Кларк Тери, Ерни Вилкинс, Натан Дејвис, Мајнард Фергусон, Алвин Квин, Кени Дру, Џони Грифин, Кларенс Биг Милер и други.

Под његовом диригентском палицом пажљиво се стварало језгро домаћег џеза, па тако нема практично ниједног џез музичара који нешто значи на нашим просторима а и ван земље, а да није стицао искуства свирајући у овом или с овим оркестром. Као композитор и аранжер, знао је да, поред композиција које имају класичну форму (нпр. ,,Свита Епитаф Кир Стефану”, ,,Скице са Охрида”, ,,Песма с југа”, ,,У спомен Мокрањцу”), посебну пажњу обраћа на нашу народну музику (нпр. ,,Чаје Шукарије”, ,,Игра под Шар-планином” и др). Обрађивао је и староградске песме у одличним аранжманима (,,Тихо ноћи”), а писао је и музику за децу, као и музику за филмове. Током дуготрајног рада с оркестром паралелно је радио као гостујући диригент у Позоришту на Теразијама у мјузиклима, радио је с хором сениора КУД ,,Бранко Крсмановић”, а дириговао је и симфонијским оркестром када су на репертоару биле популарне симфонијске џез нумере. Добитник је великог броја награда и признања. Нека од њих су: ,,Орден рада са златним венцем”, ,,Златни беочуг града Београда”, Награда за животно дело џез фестивала Нишвил...

Извор: Звучни архив Радио Београд

Емисија „Портрет” на Радио Београду, посвећена Војиславу Бубиши Симићу

https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-2/5384205/vojislav-bubisa-simic.html