Вест о додели Нобелове награде Иву Андрићу

Спикер Радио Београда је прочитао вест у октобру 1961. године, која је ,,као муња прострујала” Југославијом. Највеће књижевно признање је те године додељено нашем великом писцу – Иву Андрићу. Тог 26. октобра 1961. Андрић се враћао из своје уобичајене шетње, кад су га код куће сачекали новинари од којих је и сазнао да је добитник најзначајнијег признања за књижевно стваралаштво.

Међу кандидатима за награду те награде били су и велики светски писци: Фрост, Толкин, Грин, Моравија, Дарел, као и Џон Стајнбек, коме је Нобелова награда додељена већ наредне године.
,,Нобелову награду сматрам као изузетно признање за целокупну књижевност моје земље”, рекао је Иво Андрић поводом доделе овог високог признања. Нобелова награда Андрићу је уручена у Стокхолму 10. децембра 1961. године. У образложењу жирија наведено је да је нашем писцу ова награда додељена ,,за епску снагу којом је обликовао теме и приказао судбине људи током историје своје земље”.

Наш једини нобеловац је често сарађивао с Радио Београдом. О спикерском послу у тексту ,,Књижевник поред радио-пријемника” написао је: ,,Размишљајући тако о природи овог позива, поред угашеног радија, у поноћ, дешава се понекад да поислимо, не на милионе слушалаца, не на оно шта смо до малочас слушали, него на живог човека који је то лаку ноћ изговорио. Мислимо тада да и он има своју ноћ, да после изговорене опроштајне формуле купи своје ствари и одлази некуда. У сусрет другом послу или неком личном задовољству, или просто својој кући, да би ту остао сам са својим мислима и, можда, жељан људског друштва и разговора, пошто је још пре неколико тренутака разговарао са стотинама хиљада људи и целом свету зажелео лаку ноћ. И мислећи на спикере и природу њиховог посла, ми мислимо на терет и лепоту свих људских звања и послова” (из књиге ,,Књижевност и радио”, коју је приредио Ђ. Малавразић).

Извор: Звучни архив Радио Београда