Читај ми!

Изложба радио пријемника, Хол РТС од 23. августа и РТС Клуб од 19. септембра 2024.

Таласима културе

Део изложбе поводом обележавања стогодишњице Радио Београда у Холу РТС-а пружа посетиоцима увид у технички развој радио апарата током најважнијих година успона његове популарности – преглед је историје радија у времену када је постао део свакодневног живота грађана.

На поставци се налази око двадесетак радио пријемника који датирају од 1924. до 1959. године, делова за радио и антенских пријемника, грамофонских плоча и других експоната у власништву великог колекционара инжењера електротехнике Миодрага Глигорића као и радио пријемник власника Дејана Момирова који су уступили РТС-у уређаје за ову изложбу у част јубилеја Радио Београда.

Ове године се навршава 100 година од како се први пут огласио радио у Краљевини СХС. Исте те године, 1924. почео је да емитује програм и радио Беч, док је ВВС кренуо са емитовањем само две године пре него београдска станица. Министарство ПТТ-а је са француском компанијом ТСФ (Телеграфија Без Жица) сачинило уговор за изградњу модерне радио-станице. За ту прилику, франсцуска компанија је купила земљиште преко пута железничке станице Раковица и направила је зграду у којој су смештени предајници. Снага предајника је била 10 КВ.

Такође, по истом уговору, предвиђено је да се поред пријема и слања депеша (телеграма,) емитују и радио-фонски концерти и то три пута недељно у трајању од 90 минута. Програм би се емитовао уторком, четвртком и суботом на таласној дужини од 1650 метара, са почетком у 17:30 ч. и састојао би се од дневних вести, извештаја са београдске берзе, метеорололошких извештаја, тачног времена и наравно, музике. Почетак емитовања био је предвиђен за 1. октобар, док је пробни концерт одржан 19. септембра 1924. године.

Новинар Уредник Ранко Стојиловић у разговору са Миодрагом Глигорићем у емисији „Невидљиви људи“, Радио Београд, 2019.

„Уз радио програме су се некада окупљали чланови породице, пријатељи, комшије, чак и случајни пролазници. Емисије су се слушале, ишчекивале, препознавале, водиле се дискусије али и сукобљавала мишљења. Умео је да расположи, насмеје, да зближи, васпита, образује, да подстакне машту. Дешавало се да се слушаоци окупљају и око бандера на којима су били постављени звучници из којих се чуо радијски програм. Понекад су негодовали ако није било струје или су морали да журе на посао, те су остали ускраћени за слушање емисије. Радио концерти, веселе вечери и спортски преноси биле су им омиљене емисије“ истиче инжењер Миодраг Глигорић.

Интересантно је описати како је пробни концерт изгледао. Наиме, како је програмом било предвиђено, Михаило Симић, техничар у радију, започео је своје јављање бројањем 1 до 220, али се претпоставља да је ипак било негде око 100. Ово бројање имало је двоструку улогу. Прва је је била да се изврши потребно подешавање у самом предајнику (ниво модулације), а друга улога је била да се код малобројних имаоца радио - апарата нађе најбољи пријем.

Након тога, Михаило Симић се обратио слушаоцима речима: “Ало ! Ало ! Ало ! Добро вече госпође и господо. Први концерт радио-телефоније београдске станице сада ће да почне. Ево билтена метеоролошке станице на Врачару.“ И билтен је прочитан врло разговетно да се могао лепо разумети свуда. Требало је да се прочита извештај са београдске берзе и дневне вести али како су уметници изгубили стрпљење, почело се са концертом.

На почетку је госпођа Роговска, првакиња београдске опере отпевала арију из опера “Тоска“, уз клавирску пратњу г-дина Брезовшека. Након тога је господин Богић, такође из београдског позоришта, рецитовао тираду о пољубцу из Ростановог “Сирана“. Господин Томић је отпевао Христићеву композицију “Бехар“ уз ауторову пратњу. Други став виолинског концерта од Меделсона одсвирао је на виолини г-дин Холуб, уз клавирску пратњу г-ђе Холуб. Дучићеву песму “Дубровачки мадригал“ одрецитовао је такође г-дин Богић. Затим, г-дин Томић је отпевао још једну арију из Пучинијеве “Тоске“. На крају концерта одсвирани су на клавиру дела Сука и Шопена. Након овога прочитан је извештај са београдске берзе и дневне новости које је припремио часопис “Политика“.

Као што је наведено овај пробни концерт био је врло обиман и садржајан, те се допао свим слушаоцима. Почетак емитовања имао је за потребу производњу све већег броја радио-апарата и детектосрких пријемника. Међу првим произвођачима су били Радио Блажек и Викинг из Београда, Конрад из Суботице, Телеоптик из Земуна и други. Велики број радио-пријемника се продавао као комплет за самоградњу или су се наручивали апарати по платежној могућности плаћања купаца. Поред ове мануфактуре, у тадашњој Краљевини СХС постојао је велики број заступника страних произвођача као што су Филипс, Телефункен, ГЕЦ, РЦА, Балтик итд. Радио је полако улазио у све домове и постао је члан породице, комшија, пријатељ, учитељ, васпитач, носилац лепог и чистог говора, забављач и много тога што није поменуто, па није никакво изненађење што се и после једног века и даље цени и слуша.

После једног века намеће се питање : Шта је радио ?

Поред уобичајених одговора да је то први електронски медиј, најједноставнији и свеобухватнији одговор би био : Радио су људи. Овом, као и будућим и претходним изложбама, одајемо само малу захвалност ономе који нас држи у лепом расположењу, информише, учи нас да будемо део његове културе и да у наредном веку заједно слушамо и ослушкујемо једни друге“ - напомиње Миодраг Глигорић.

четвртак, 22. август 2024.
28° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару