Ново музичко издање Звонка Богдана- „5о година од Еј, салаши“

ПГП РТС је недавно објавио албум којим бард панонске шансоне и његови тамбураши прослављају пола века од хита "Еј салаши на северу Бачке"- прве ауторске песме Звонка Богдана.

Све песме на новом музичком албуму су снимљене у Студију 6 Радио Београда и то "на банду", што је колоквијални израз за свирање уживо. Звонко и тамбураши су све песме снимили за само два сата, тако што су свирали и певали заједно.

Пробали су пар пута за оркестар, сваки пут је Звонко певао "без маркирања" као да пева концерт пред хиљадама људи. Оног секунда, када да знак својим тамбурашима за почетак песме- истог тренутка заплове чисте емоције које се данас ретко чују...

На новом албуму Звонка Богдана је овековечено укупно 13 композиција. Осим "Еј салаши", која је за ову прилику одсвирана у инструменаталној верзији, на албуму су и 4 нове нумере: "Некада сам био циган (инспирација је текст Бране Црнчевића), "Ништа више није као прије", "Нећу сузу да испуштам" и „Буњевачко Бачко коло".

"Kао сниматељ и музички продуцент, учествовао сам на више од 150 албума, али никада нисам сарађивао са уметником какав је Звонко Богдан. Искрен однос према музици и уметности је на нивоу великих светских уметника попут Френка Синатре или Арете Френклин. Емоција, начин интерпретације, техника али пре свега идентитет којим плени својим гласом и начином певања је изузетан. Љубав према људима, животу, породици, животињама, коњима и голубовима је уткана у његове песме и у његов глас и чини га заиста јединственим драгуљем равнице.", поверио је проф Иван Kљајић музички продуцент овог издања.

Занимљива прича се одиграла песме "Еј салаши на северу Бачке". Звонко је написао у аутобусу, када се једног јутра враћао из Београда за Сомбор после свирке. У мисли су му дошле слике његовог детињства и живота на салашу. Сваке године кад прође поред салаша на коме је одрастао, увек је нешто фалило на салашу, прозори, врата, јасле... слике времена које се вратити неће. Текст песме је имао у глави и када је стигао кући, написао га је и прочитао мајци. Она је од среће почела да плаче. Мелодију је написао следећег дана када се вратио у Београд, песму снимио са оркестром Јанике Балажа, чувени Лале дућанџија емитовао је нумеру у емисији "Жеље слушалаца" Радио Новог Сада и песма је потом постала велики хит.