четвртак, 12.10.2017, 13:01 -> 13:08
Симфонијски оркестар РТС и Јуриј Ревич на затварању БЕМУС-а
У петак, 20. октобар 2017. године у дворани Коларчеве задужбине са почеткому 20.00 часова, Симфонијски оркестар Радио-телевизије Србије уз маестра Бојана Суђића затвориће овогодишње Београдске музичке свечаности.
Солиста на овом концерту биће познати виолиниста млађе генерације Јуриј Ревич.
На програму ће се премијерно извести дело Дамјана Јовичина , Математички сан, за симфонијски оркестар (поруџбина БЕМУС-а), а поред тога публика ће имати прилике да ужива у Паганинијевом Концерту за виолину и оркестар бр.2 и одломцима из свите Ромео и Јулија, Сергеја Прокофјева.
Са само 25 година, виолиниста Јуриј Ревич је већ многострани уметник изузетне зрелости. Добитник је ЕХО класик награде 2016. године за Откриће године, International Classical Music Awards га је прогласио за најбољег младог уметника 2015. године, а исту титулу доделио му је Бетовенов центар из Беча.
Јуриј Ревич је дебитовао у Карнеги Холу 2009. и у миланској Скали 2013, а његови следећи наступи обухватали су концерте у дворанама као што су: Берлинска филхармонија и Концертхаус (Берлин), Музикферајн и Концертхаус у Бечу, циришки Тонхале, Гевандхаус у Лајпцигу и Сала Чајковски у Москви између осталих, док су његови снимци обајвљени за куће Sony Classical и Odradek, као и ARS records за који је награђен ЕХО класик наградом.
Као уметник широких интересовања, Ревич је искрени интерпретатор барокних дела, те у том смислу наступа са чембалисткињом Олгом Филиповом, а као камерни музичар сарађује са истакнутим уметницима као што је Данил Трифонов. Током студија на Бечком конзерваторијуму Ревич је основао квартет Quatuor du Soleil чија извођења обухватају музику од времена барока до савремених дела. Своју креативност преточио је и у филмски медиј. Стдуирао је режију и глуму, а продуциорао је и сосптвени кратки филм.
Од 2015. године покренуо је у Бечу нови међународни концертни циклус „Вечери петком са Јуријем Ревичом" који је укључио уметнике као што су Паул Бадура Шкода, Алексеј Игудесман и многе друге. Такође је створио сопствени циклус концерата у сарадњи са музејем Белведере у Бечу.
Јуриј Ревич је рођен у породици музичара, а почео је да свира виолину у 5 години. У седмој години је уписао Централну музичку школу при Москвском конзерваторијуму у класи Галине Турчанинове. Између 2005-2009. студирао је код Виктора Пикаизена, а студије је наставио 2009. на Бечком конзерваторијуму код Павела Верњикова.
Јури Ревич свира на виолини Страдиваријус из 1709. коју му је уступила Фондација породице Гох.
Бојан Суђић је шеф-диригент Симфонијског оркестра и Хора РТС, извршни и уметнички директор Музичке продукције РТСa, а ангажован је и у педагошком раду као редовни професор на Факултету музичке уметности у Београду. Од самог почетка његов рад одликовали су изузетна ширина и разноврсност репертоара хорске, симфонијске и сценске музике, значајна постигнућа у свим овим областима и бројна признања - почев од Прве награде на Југословенском такмичењу младих уметника у Загребу 1989, преко најзначајнијих професионалних признања у домаћој музици: награде на Међународној трибини композитора, годишње награде Удружења музичких уметника Србије, Награде града Београда, награде Златни беочуг, годишње награде часописа Музика Класика и других. Интензивно наступа на домаћим и иностраним сценама.
Од 1992. године је стални диригент Хора и Симфонијског оркестра РТС са којима је извео велики број хорских, симфонијских и вокално-симфонијских остварења светске и домаће баштине. Највећи број тих концерата снимљен је за радио и ТВ, а они су и основа обимне Суђићеве дискографије.
Од 1989. године сарађивао је интензивно и са Београдском филхармонијом. Оперском дириговању посветио се 1993. године, водећи оркестар Опере Народног позоришта у Београду, а у сезони 1999/2000 био је његов шеф-диригент. Генерални музички директор Опере био је 2004/2005.
Од 1998. године отпочиње ангажман као гост-диригент Краљевске опере у Стокхолму, да би се та сарадња продубила и довела га на место резиденцијалног диригента 2000. године. Са овим ансамблом остварио је више од 150 оперских и балетских представа. Плодну сарадњу остварио је и са ансамблом Хелсиншке националне опере. Као гост-диригент наступао је са преко четрдесет оркестара у региону и свету, попут Хелсиншке филхармоније, Новосибирске филхармоније, Турку филхармоније, Филхармоније УНАМ.
Симфонијски оркестар Радио-телевизије Србије (1937) делујe већ осам деценија и представља стуб музичке делатности радија и телевизије у Србији. Ансамбл има и развијену концертну делатност и својим осмишљеним и ангажованим радом, наступима у Београду, широм Србије и у иностранству, битно доприноси квалитету музичког живота, посебно неговањем српске музичке баштине. Оркестром су, уз најзначајнија гостујућа диригентска имена, у својству шефа-диригента руководили најзначајнији музички посленици - Михајло Вукдраговић, први руководилац оркестра, потом Стеван Христић, Крешимир Барановић, Боривоје Симић, Младен Јагушт, Ванчо Чавдарски, Владимир Крањчевић, Милен Начев и Давид Порселајн. Од 2005. године уметнички директор и шеф диригент Оркестра је Бојан Суђић, који је своју уметничку каријеру управо и отпочео 1985. године радом са Хором РТС, а 1989. године са Симфонијским оркестром. Ансамбли Музичке продукције РТС су наступали на свим значајним фестивалима у Југославији и Србији, а остварили су и успешне турнеје у Енглеској, Италији, Француској, Аустрији, Немачкој, Швајцарској, Шпанији, Грчкој, Русији, Румунији, Мароку, Црној Гори и Хрватској.
Осим архивирања концертних снимака чији су програми углавном наменски конципирани, оркестар је остварио и велики број студијских снимака, међу којима највише има композиција домаћих аутора (југословенских и српских) и савремене музике, а са домаћим солистима.
Симфонијски оркестар РТС је добитник најзначајнијих домаћих признања.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар