Друга јавна расправа о програмском садржају РТС-а

У граду највеће националне шароликости – Суботици, чуло се да би на програмима РТС-а грађани волели да виде више емисија о националним мањинама. Недостају им дебатне емисије, али и оне које су посвећене деци и младима.

"Недостаје му озбиљнији програмски диверзитет, недостаје му аналитичност у централним информативним емисијама и недостају му програми на језицима мањина", каже Дубравка Валић Недељковић, професорка Универзитета у Београду.

Сузана Кујунџић Остојић, председница Националног савета Буњеваца, предлаже постављање линкова према националним саветима, којих је у Србији 19, што би било, како каже, без трошкова. 

"Ми живимо у времену интерактивности, то значи да РТС мора да помно прати какви су захтеви, каква су очекивања, какве су жеље, на крају крајева", напомиње Драгољуб Којчић, председник Програмског одбора РТС-а.

Већ деценију Први програм РТС-а је најгледанији. Од почетка године 230 дана Јавни сервис је био лидер у гледаности. 

Којчић истиче да је РТС брана шунду и кичу. "РТС треба да буде нека врста норме, оно што су програми РТС-а данас, то ће сутра бити Србија", рекао је Којчић. 

Ми производимо пристојан и поуздан информативни програм, рекао је Ненад Љ. Стефановић, главни и одговорни уредник Информативног програма, нагласивши да о том програму не треба судити само по Другом дневнику, јер се дневно произведе још осам до девет сати информативног програма.

"Ми ћемо ускоро имати свега око 20 сати новог програма недељно. То је за неке незамисливо, за нас је то мало", истиче генерални директор РТС-а Драган Бујошевић.

Домаћи серијски програм РТС-а стално је међу најгледанијима у Србији, а ново уредништво Културно-уметничног програма најавило је нове пројекте.

"Започиње премијера велике серије 'Чизмаши', по делу Драгослава Михаиловића. Обрада овог великог наратива нашег истакнутог академика је свакако обавеза коју је преузео РТС заједно са нашим сарадницима и очекујемо да ћемо та искуства имплементирати у неким другим пројектима које реализујемо", указује Небојша Брадић, главни и одговорни уредник Културно-уметничког програма.

Да би произвео квалитетне програмске садржаје, РТС-у треба око 90 милиона евра годишње. Због тога је битно да наплата таксе заживи од 1. јануара следеће године.

"Ако би такса била максималних 500 динара, то је на годишњем нивоу 6.000 динара. Трошкови извршитеља који би требало да наплате ту таксу ако је грађани не плаћају јесу 10.000 динара, за годину дана ми треба да скупимо 6.000 динара, али извршитељима треба да платимо 10.000 и то унапред, не знајући да ли ће нам те паре вратити. Дакле, ми тражимо од Владе да нам нађе наплативно решење", рекао је Бујошевић.   

Анализе мониторинга Регулаторног тела сведоче да РТС већим делом програма остварује јавни интерес, разноврсним програмским садржајима.