Одржава се од 1. до 30 новембра 2018.

Доајени ФПУ - избор

Поводом седамдесет година Факултета примењених уметности. Изложба Доајени ФПУ у Галерији РТС представља готово 100 радова стваралачких личности и педагога, који су однеговали генерације управо оних аутора, чије креативне идеје и производе данас пратимо, вреднујемо и који неминовно утичу на функционални, естетски али и духовни карактер окружења и наш сензибилитет за уметничко.

Доајени ФПУ -  избор Доајени ФПУ - избор

Академија примењених уметности у Београду, данас Факултет примењених уметности, почела је са радом тачно пре седамдесет година, у јесен 1948. године. Следећи идеје, пре свега, Баухауса, имала је осам одсека, а структура школе јасно је била испољена већ на првој изложби Академије 1951. године, од када бележимо њену континуирану и брижљиво вођену изложбену активност.

Термин доајени, у називу изложбе, односи се, пре свега, на наставнички и сараднички кадар школе. Овде је шире употребљен од очекиваног, јер у години јубилеја вреди поменути све оне личности које су у краћем или дужем временском периоду, посебно допринеле школи. У панорами имена, поред поменутих, стоје и остали бардови југословенске, односно српске сцене ликовне и примењене уметности 20. и почетка овог века, од Александра Томашевића, Богића Рисимовића Рисима, Душана Јанковића, Душана Ристића... преко Богдана Кршића, Милоша Ћирића, Небојше Митрића, Нандора Глида, Нинеле Пејовић, Бранислава Суботића, Анђелке Слијепчевић, Зоре Живадиновић Давидовић, Милана Палишашког, Милуна Видића, Миодрага Вујачића Мирског, Милице Радовановић... до Александра Додига, Љубодрага Јанковића Јалета, Лидије Мишић, Бранислава Стајевића, Мирјане Исаковић, Миодрага Живковића, Божидара Џмерковића, Миланке Берберовић, Душана Вуксана, Јовице Вељовића, Бранимира Карановића...

Изложба обухвата поједина дела која најпре носе одразе сецесије, предратних и међуратних тенденција, интимизма, експресионизма... односно рефлексије утицаја Париза, Беча, Кракова и других европских уметничких центара, у којима су се образовали неки од аутора. Потом, евоцирају период послератне социјалне уметности, затим високе модерне и неокспресионизма све до постмодерне и рецентних уметничких настојања. Пратимо како су и на који начин уметници одговарали на разноврсне захтеве, најпре током Краљевине Југославије, а онда владавине једнопартијског система, као представници Академије, једног од одговорних заступника развоја друштва усмереног ка идустријализацији, и у новијем времену, обележеном растом приватног предузетништва, у земљи измењених граница и друштвеног и економског статуса.

Истовремено, видимо како су радили за сопствене, приватне потребе, као одговор на најдубље личне пориве и интроспекције. Све су то сведочанства доминантне климе датог времена, али и жилавости стваралачког и критичког духа појединаца, као и способности да се наметну и очувају сопствено уверење, уметнички став, и, наравно, друштвени ангажман, у складу са естетским и етичким опредељењем у односу на политички, социјални и културни миље. И летимичан поглед на изложбу открива да она одсликава сву сложеност друштвених околности, у којима су деловали ови уметници и сама школа чији су они били репрезенти, у дугом временском периоду.

Имена поједних аутора остаће трајно забележена као оснивача тих предмета и одсека, тако да су биографије ових стваралаца неодвојиве од историјата школе, дугог процеса који је довео до данашњих студијских програма: Примењена уметност, Дизајн и Конзервација и рестаурација, односно до одсека: Дизајн ентеријера и намештаја, Примењено сликарство, Примењено вајарство, Керамика, Сценографија, Сценски костим, Костим, Примењена графика, Графички дизајн, Индустријски дизајн, Дизајн текстила, Конзервација и рестаурација као и многих општих и ужих предмета, који се односе на теорију и праксу уметности и дизајна.

Приликом одабира дела за изложбу водило се рачуна о времену настанка рада и припадности одређеној делатности по којој је аутор био препознатљив у самој школи, међутим, увршћен је и по који предратни рад, или датован у овој, јубиларној години; захваљујући свим тим делима могућ је поглед на продукцију бивших професора, у амплитуди дужег временског периода. Говорећи о актуелности тема којима су се аутори бавили или се баве, ова дела својеврсни су ступци замишљених, духовних мостова између генерација.

Изложба "Доајени ФПУ" одражава континуитет школе и њених вредности које дугује, пре свега, својим професорима и сарадницима, а такође и здружену енергију свих оних који са пијететом прослављају јубилеј. Кустос изложбе је Љубица Јелисавац.

Овде можете погледати/преузети каталог изложбе.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 18. јул 2024.
26° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару